Raznolikost i protivrečnost savremene Rusije, od kavkaskih zabiti do raskoši Moskve i Peterburga, predstavljeni su u zbirci priča "Vrtlog" Margarite Simonjan, koja se, zahvaljujući izdavačkoj kući "Katena mundi", našla i pred srpskim čitaocima.
Knjiga Margarite Simonjan, koja je široj javnosti poznata kao novinar i glavna urednica RT i MIA "Rusija sevodnja", čiji je deo i Sputnjik, predstavljena je danas na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, a o njoj su govorili glavni urednik "Katene mundi" Branimir Nešić, prevodilac Radmila Mečanin, reditelj Emir Kusturica i univerzitetski profesor Milo Lompar.
Margarita Simonjan je u video-obraćanju učesnicima promocije istakla da se raduje što je njena knjiga objavljena i što se predstavlja "u najvoljenijoj Srbiji i Beogradu, najlepšem gradu i zemlji, u kojima žive izvanredni ljudi, braća i sestre", a posebno je zahvalila reditelju Emiru Kusturici koji joj se i obratio s idejom da njena zbirka bude prevedena na srpski jezik.
"Veoma sam mu zahvalna već za to što je pročitao, a posebno za njegovu inicijativu. Nadam se da će knjiga naći svoje čitaoce", rekla je Margarita Simonjan.
Reditelj Emir Kusturica je istakao da je prilikom čitanja priča Margarite Simonjan bio iznenađen "percepcijom koja se u literaturu pretvara iz stvarnosnog okvira".
"I tu postoji jedna prednost koja se u našoj literaturi ne koristi uopšte, a u ruskoj je danas izuzetno mnogo prisutna – to je revalorizacija sovjetskog perioda, a u slučaju Simonjanove postoji i taj period Jeljcinove Rusije, gde se, zapravo, i ta priča 'Vrtlog' smešta u kontest upravo rasturanja one Rusije koju smo znali, ili dovršavanja hladnoratovske Rusije", istakao je Kusturica.
Prema njegovoj oceni, Margarita Simonjan kao pisac ima "jezgrovitost i čistu i jaku rečenicu", koja bi se mogla uporediti sa stilom Vladimira Nabokova ili Ivana Turgenjeva.
Branimir Nešić je priznao da je, kada ga je Kusturica pozvao i rekao mu da je Margarita Simonjan napisala zbirku priča i da su te priče, prema njegovom mišljenju, dobre bio veoma skeptičan.
"I moram priznati da sam s podozrenjem krenuo da čitam. Nisam baš očekivao da ću uspeti da otkrijem dublji umetnički kvalitet u njenim pričama, ali priznajem da sam mnogo pogrešio", istakao je Nešić.
Prema njegovim rečima, na oko 300 stranica zbirke Simonjanova se otkriva kao "tanani pripovedač koji dodiruje najvažnije tačke ljudske prirode i društvenih promena koje su se dešavale i dešavaju se u Rusiji".
"U ovoj knjizi otkriva se skrivena strana autorkine ličnosti, suptilan posmatrač, poznavalac ljudske prirode i nastavljač tradicije ruske psihološke proze", rekao je Nešić.
Lompar: Priče imaju jak beleg stavrnosti
Univerzitetski profesor Milo Lompar ocenio je da priče Margarite Simonjan imaju jak beleg stvarnosti.
"Tu su priče o Kavkazu, o odnosima naroda koji su tamo, vrlo realistički, naturalistički date. Od početka do kraja vidimo kontrast dva sveta. S jedne strane, to je svet koji možemo nazvati blaziranim, visoko pozicioniranim, imućnim, raskošnim, u svom bogatstvu Moskve ili Peterburga. I taj svet se sticajem okolnosti dovodi u situacije potpuno drugog sveta, sveta neposrednog, elementarnog iskustva", rekao je Lompar.
On je napomenuo da nije reč samo o socijalnim razlikama, već o razlikama u opažanju vremena.
"Ovde se ta stvarnost pokazuje mnogo razuđenijom. Neobični ljudi na Kavkazu, neobične društvene prilike, neobične kuće, ambijenti, rečenice", naveo je Lompar, dodajući da u pojedinim pričama postoje i autobiografski elementi u kojima autorka koristi svoje reportersko iskustvo.
Mečanin: Novi realista u savremenoj ruskoj prozi
Radmila Mečanin, koja je prevela knjigu, istakla je da je i sama u početku bila sumnjičava prema Margariti Simonjan kao proznom piscu, ali da je tokom čitanja otkrila da se ona javlja kao "jedan novi realista u savremenoj ruskoj prozi", blizak književnom izrazu Zahara Prilepina i Romana Senčina, te da je sa zadovoljstvom odlučila da prevede njene priče.
"Ona je ovom knjigom pokazala široku lepezu poznavanja ljudskih karaktera, naroda. Ovo je egzotični pejzaž stepske Rusije, ovo su ljudi različitih sudbina, a ove priče ne mogu činiti nikakav ciklus, jer se neke od njih odnose na život u Jermeniji, u siromašnim dvorištima, dok su neke smeštene u najluksuznije moskovske kafiće i klubove zatvorenog tipa, u koje se može ući samo uz propusnicu. Ono što je svim pričama zajedničko, jeste da je autorka vrlo tananog sluha za sve ono što je ljudsko, a njena pažnja je usredsređena na savremeni život“, rekla je Radmila Mečanin.