Srbi koji žive i rade u Rusiji, kao i više od 600 Krimljana imali su priliku da uživaju u festivalu srpske kulture "Sveti Sava" koji je održan od 21. do 23. novembra u Simferopolju.
Ova kulturna manifestacija počela je koncertom srpske duhovne muzike na kojem su nastupili ruski i srpski umetnici: Anđela Dinić (Srbija), Božana Lazić (Republika Srpska) i Dara iz Rusije, solistkinja vokalnog ansambla narodnih pesama "Žute kruške".
Umetnice su izvele narodnu muziku, kao i dela srpskih kompozitora, Vladislava i Stevana Mokranjca.
Nakon koncerta, usledio je i dokumentarni film TV Kanala SPAS o Svetom Savi, koji je predstavila Anđelika Karetkina, jedna od autorki.
Film "Sveti Sava. Ruska boja na srpskoj zastavi" govori o tome zašto je Sveti Sava, koji je mogao da postane prvi kralj Srbije, postao najpoštovaniji svetac u srpskom narodu. U filmu Anđelika razgovara sa poznatim srpskim glumcem Milošem Bikovićem o ruskoj duši i o misiji naših naroda, a sa njegovim bratom – monahom Mihailom, o tome zašto Rusiju smatra svojom drugom domovinom.
Kako kaže za RT Balkan Negoslav Milivojević, predsednik Udruženja građana srpsko-ruske zajednice "Zavet" i Međunarodnog pokreta rusofila u Republici Srpskoj, festival je održan na Krimu jer je baš na tom mestu i započeta hrišćanska istorija.
"Sa ovog mesta krenulo je pokrštavanje Rusa i pravoslavlje. Ovde su bili prvi manastiri. A Sveti Sava je prvi srpski prosvetitelj. Takođe, događaj je organizovan kako bi upoznao stanovnike Krima sa našom kulturom, svetinjama i tradicijom. Rusi nas Srbe iz Srbije i Republike Srpske smatraju braćom, kao i mi njih", ističe Milivojević.
Sveti Sava – stub rusko-srpskog prijateljstva
Ovakvi događaji, kako kaže Jelena Osipova, doktor filologije i vanredni profesor Katedre za slovensku filologiju na Pravoslavnom univerzitetu "Sveti Tihon", ne samo da ojačavaju bratske veze naših slovenskih naroda na jedan lep i uzvišen način, već pružaju otpor negativnim pojavama u oblasti kulture.
"Lepo je što su toga svesni ljudi u vladi Krima i nadam se da će se srpski festivali nastaviti i na Krimu i u drugim delovima i gradovima Rusije", ističe Osipova.
Na pitanje koliko je Sveti Sava značajan za Ruse i Srbe, Osipova kaže:
"Sveti Sava je postavio duhovni temelj istorijskog jedinstva naših naroda, kako je rekao ruski slavista, profesor Ilja Čislov. I to je živa istina. Sveti Sava je neodvojivi deo srpske duše i naše zajedničke istorije. Nije nimalo slučajno da u Simferopolju u manastiru Svete Trojice, gde se nalaze mošti Svetog Luke Krimskog postoji i freska Svetog Save."
Posebno mesto koje povezuje Srbe i Ruse
Govoreći o tome zbog čega je događaj održan baš na Krimu, Osipova ističe da je Krim jedno posebno mesto za Rusiju i ruski narod, a samim tim i za slovenski svet.
"Tu je počela naša hrišćanska istorija i položen je temelj budućih neraskidivih veza sa drugim pravoslavnim narodima Evrope, a posebno sa Srbima. Krim je inače u novoj i najnovijoj istoriji simbolički povezuje naše narode. Tu je bilo omiljeno mesto ruske carske porodice, koja je veoma poštovana i u srpskom narodu. Takođe, iz Sevastopolja su ruske izbeglice zajedno sa velikim delom ruske carske vojske na čelu sa generalom Vrangelem krenuli u inostranstvo, spasavajući se od boljševističkog terora, a mnogi od njih su našli svoju drugu otadžbinu upravo u Srbiji. Tako da Krim je uvek bio i ostao ne samo značajno strateško uporište sa vojne tačke gledišta, već i bitno mesto u istoriji i u svesti naših naroda", objašnjava Osipova.
Srpski festival na Krimu, kako dodaje, može dati veliki doprinos u pojačanju hrišćanske svesti naših naroda što je neophodno za život i opstanak i Srba i Rusa i za ujedinjenje istorijskih ruskih zemalja.
Krim sveta ruska zemlja, a KiM – srpska
Na pitanje, kako su Srbi dočekani na Krimu, Božana Lazić, studentkinja harmonike na Ruskoj akademiji muzike "Gnjesin", objašnjava da je naš narod dočekan sa puno ljubavi, radosti i toplote.
"Ove godine, prvi put sam imala priliku da putujem na Krim! Dočekali su nas ljudi puni ljubavi, radosti i dobrote. Puni toplote. Zaista, bila je predivna atmosfera i bilo je prelepo družiti se i širiti srpsku kulturu", ističe Lazićeva, dodajući da su Srbi pre povratka u Moskvu, imali smo priliku da posete manastir Svete Trojice, u kom se nalaze mošti svetog Luke Krimskog.
"Pre povratka u Moskvu, imali smo priliku da posetimo manastir Svete Trojice, u kom se nalaze mošti svetog Luke Krimskog i gde se nalazi čudotvorna ikona presvete Bogorodice. Kada su saznali da smo mi iz Srbije i da smo učesnici festivala, otvorili su mošti Svetog Luke Krimskog i spustili ikonu Bogorodice sa oltara da je celivamo", objašnjava naša sagovornica.
Koliko je Sveti Sava važan za Srbe, navodi ona, toliko je i Luka Krimski važan za Krim, za Rusiju.
"Kako je KiM sveta srpska zemlja, tako je i Krim sveta ruska zemlja", naglašava Božana.
Festival srpske kulture "Sveti Sava" organizovalo je Udruženje građana srpsko-ruske zajednice "Zavet" i Nacionalno-kulturna srpska zajednica gradskog okruga Simferopolj uz podršku Podvorja SPC u Moskvi, uprave grada Simferopolja i Međunarodnog pokreta rusofila.
Inače, prvi festival srpske kulture "Sveti Sava" održan je uz blagoslov mitropolita krimskog Tihona. Cilj ovog događaja je da stanovnicima ovog ruskog regiona predstavi srpsku kulturu, kao i da podseti na duhovnu i istorijsku vekovnu vezu između naših naroda.