Dvodnevni Festival-forum "Dani Belgoroda u Beogradu" otvoren je 11. decembra u Ruskom domu, a prvog dana Festivala održan je multidisciplinarni okrugli sto "Belgorodsko pograničje: istorijski i (geo)politički izazovi i perspektive".
Obraćajući se na okruglom stolu, profesor Miloš Ković je rekao da je "istorija srpsko-ruskih veza duga i porodična, da je poreklo zajedničko, jer ima iste korene, da je jezik veoma sličan, dok je vera ista - pravoslavna".
"Ništa se nije promenilo ni danas. U današnjem periodu se vraćamo istoriji duhovnih veza, koje u suštini nisu ni prekidane, ni svest da pripadamo jednoj civilizaciji, koja je pravoslavna i koja se prostire od Une do Vladivostoka. Najviše je prekidana u 20, komunističkom veku. Čini mi se da to što smo dobili sa knjigom 'Sukob civilizacija' Semjuela Hantingtona, jeste upravo to ka čemu sada idemo odnosno sukobu civilizacija, koji je podstaknut verom", naveo je profesor Ković.
Prema njegovim rečima, dolaskom Vladimira Putina na vlast, Rusija nastupa kao revizionistička sila i pokazuje da ne želi da prihvati pravila koja su joj ranije nametnuta.
"U tom smislu, čini mi se da takva uloga pripada Srbima na Balkanu. Međutim, kod Srba je ta svest razvijenija, da su praktično svi pohodi na Rusiju, bar u 20. veku, počinjali ovde, pohodima na Srbe. To je bila 1914, i toga su u Petrogradu bili svesni, zatim tu je 1941. Tačnije pohod na Srbe je bio početak pohoda na Sovjetski Savez. Tako je bilo i 1991, odnosno devedesete su dokaz da Rusija može da se povlači sa Balkana i da izbegava konflikte sa svojim neprijateljima zbog Srba, ali samo je pitanje vremena kada će neprijatelj stići na ruske granice", istakao je Ković.
"Rat u Ukrajini većina Srba doživljava kao svoj rat i vidimo da Rusija ne vodi taj rat samo za Srbe već i za ceo slobodno svet", zaključio je Ković.
Osim Kovića, govorili su i prof. dr Siniša Atlagić, prof. dr Stevan Gajić, prof. dr Aleksandar Raković, prof. dr Časlav Koprivica, prof. dr Konstantin Lobanov, prof. dr Mihaila Ignatov i drugi istaknuti predstavnici srpske i ruske akademske i naučne zajednice.
U radu okruglog stola su takođe učestvovali ministar-savetnik ambasade Rusije u Srbiji Aleksandar Konanihin, savetnik Ruskog doma dr Georgij Engelhardt i direktorka Srpskog resursnog centra SRCe dr Viktorija Rjapuhina.
U nastavku programa otvorena je izložba fotografija "Juče Beograd. Danas Belgorod. Krvavi trag NATO".
Naime, izložba je proletos predstavljena u Moskvi, a uz autora Sergeja Venjavskog iz Rusije, posetiocima su predstavljene fotografije sadašnjih i nekadašnjih foto-reportera "Večernjih novosti", nastale tokom NATO agresije na SRJ.
Izložbu su otvorili savetnik gubernatora Belgorodske oblasti Dmitrij Razumov, poslanik Skupštine grada Belgoroda Nikolaj Rjapuhin, Mitropolit vranjski g. Pahomije, urednik rubrike Reportaže u "Večernjim novostima" Jelena Matijević i ikonopisac Sanja Miladinović.
Posetiocima Dana Belgoroda u Beogradu je predstavljena i dvojezična rusko-srpska knjiga "Srbi u Belgorju u Rusiji: neraskidive istorijske i kulturne veze".
O knjizi su govorili akademik Nebojša Kuzmanović, dr Ranko Gojković i predsednica književnog udruženja "Susret" iz Trebinja Milana Babić.
U završnici prvog dana Festivala je govorio Igor Gvozden, direktor Beogradske škole za ugostiteljstvo i turizam, koji je predstavio projekat "Beli kvartal" i rusko-srpsku školu za ugostiteljstvo i turizam u Belgorodu.