Merijen Fejtful, jedna od najsvestranijih i najpoznatijih kantautorki u Britaniji, čija je karijera trajala šest decenija, preminula je u Londonu. Imala je 78. godina.
Sa diskografijom koja obuhvata klasike popa iz 1960ih do saradnje sa Nikom Kejvom, Vorenom Elisom, Lu Ridom i drugima, Fejtful su voleli i fanovi i kolege iz sveta muzike, filma i mode.
Rođena 1946. u Londonu, Fejtful je po majčinoj strani bila poreklom iz austrijskog plemstva – njen pra-pra-ujak Leopold fon Zaher-Mazoh napisao je erotski roman "Venera u krznu" – ali je odrasla u relativno "običnom" okruženju u Redingu.
Kao tinejdžerka je u Londonu upoznala menadžera "Roling Stounsa" Endrua Luga Oldama, koji je zamolio Mika Džegera i Kita Ričardsa da napišu njen debitantski singl iz 1964. godine "As Tears Go By", koji je dospeo na britansku top 10 listu. Imala je još tri singla među Top 10 u 1965, od kojih su svi takođe stigli do Top 40 u SAD.
U to vreme, Fejtful je počela i da glumi. U pozorištu je igrala u Čehovljeve "Tri sestre" sa Glendom Džekson, dok je u "Hamletu" igrala Ofeliju (Anđelika Hjuston joj je bila zamena).
Na ekranu je glumila zajedno sa Orsonom Velsom, Oliverom Ridom, Alenom Delonom i Anom Karinom, a igrala je i samu sebe u filmu Žan-Lika Godara iz 1966. "Made in the USA".
Njenu slavu kao ikone "svinging Londona" zamenila je ozloglašenost zbog veze sa Stounsima. Udala se za umetnika Džona Danbara 1965. i dobila sina Nikolasa, ali je ubrzo napustila Danbara zbog Mika Džegera.
Često su je opisivali kao muzu benda: jednom je rekla Džegeru "divlji konji me ne mogu odvući", što je postalo refren pesme Wild Horses, a njena borba sa drogom poslužila je kao inspiracija za numere "Dear Doctor" i "You Can’t Always Get What You Want".
Iako je napisala "Sister Morphin" i snimila je sa Džegerom, Ričardsom i Rajom Kuderom, Stounsi su je kasnije snimili za svoj album "Sticky Fingers" ali je nisu potpisali.
Njena zavisnost od kokaina i heroina se pogoršala, zbog čega je 1970. izgubila starateljstvo nad sinom, raskinula se sa Džegerom i postala beskućnica, živeći na ulicama Sohoa dok je pokušavala da ostavi heroin.
"Živela sam u veoma lažnom svetu 1960-ih", rekla je 2016. "Odjednom, kada sam živela na ulici... shvatila sam da su ljudska bića zaista dobra. Kineski restoran mi je dozvolio da tamo perem odeću. Čovek koji je imao štand sa čajem davao mi je šolje čaja".
Polako je preokrenula svoj život, okončavši skoro decenijsku pauzu u muzici kantri albumom "Dreamin’ My Dreams" 1976.
Svoj povratak učvrstila je 1979. jednim od svojih najpriznatijih albuma, "Broken English", prigrlivši sintipop i postpank sa zapanjujuće sirovim, dubljim glasom.
Zauvek je prestala da se drogira 1985. godine i redovno je objavljivala muziku. Sarađivala je sa Nikom Kejvom, Dejmonom Olbarnom, Emilu Haris, Bekom i "Metalikom". Objavila je 21 studijski album.
Udala se i razvela još dva puta, za Bena Brierlija iz pank benda "Vibrators" i glumca Đorđa dela Tercu.
Bilo je i drugih glumačkih uloga, posebno rola Boga u dve epizode sitkoma "Apsolutno fantastične", đavola u produkciji "Crnog jahača" - mjuzikla Toma Vejtsa i Vilijama Barouza; i carice Marije Terezije u filmu "Marija Antoaneta" Sofije Kopole.
U kasnijim godinama živela je u Parizu.