Boljšoj teatar danas obeležava 250 godina postojanja. Datumom osnivanja Boljšoj teatra smatra se 28. mart 1776. godine, kada je pokrajinski tužilac, knez Pjotr Urusov, dobio carsku dozvolu carice Katarine II da počne sa organizovanjem raznih pozorišnih predstava, koncerata i zabava u Moskvi.
Ovim povodom, teatar je vratio na scenu operu Đuzepea Verdija "Otelo", koja je premijerno izvedena na legendarnoj sceni pozorišta pre više od 40 godina.
Najbolji glumci, besprekorna scenografija – sve je upravo onako kako se publika navikla tokom protekla dva i po veka, izvestio je dopisnik lista "Izvestija" Maksim Prihoda.
"Za svakoga ko ostavi vrevu moskovskih ulica iza sebe i uđe u ovu dvoranu, vreme kao da je stalo. Nije stvar u tome što lože pamte velike kneževe i imperatore, dirigentski podijum pamti Čajkovskog i Rahmanjinova, a scena pamti Šaljapina i Plisecku, već zato što je sama klasična umetnost večna i njen je dom ovde poslednjih četvrt milenijuma", rekao je Prihoda.
Svi koji rade u Boljšoj teatru osećaju se kao da stoje na ramenima velikana. Čak i poznati umetnici osećaju istu tremu kada stupe na scenu "kao studenti koji polažu ispit", dodaje.
Boljšoj teatar nije ni ruski ni međunarodni fenomen, već civilizacijski fenomen, jer je upravo ovde prvi put izvedena muzika koja je sada klasična.
Tokom dva i po veka, vodeće pozorište u zemlji postavilo je više od 800 predstava, piše list "Izvestija". U svojoj bogatoj istoriji preživelo je tri požara, kao i bombardovanje u Drugom svetskom ratu.
Boljšoj teatar je bio uništavan i uvek iznova podizan iz pepela. Sa njegove scene proglašeno je osnivanje nove države — Sovjetskog Saveza, 1922. godine, a objavljena je i smrt Vladimira Iljiča Lenjina.
Posle poslednje rekonstrukcije, koja je trajala šest godina — do oktobra 2011, Boljšoj teatru je vraćen "duh imperatorskog teatra": obnovljeni su carski simboli, a istovremeno je dobio i najsavremeniju tehničku opremu.
Na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom 24. februara, dirigent, umetnički rukovodilac i generalni direktor Državnog akademskog Marijinskog teatra i generalni direktor Državnog akademskog Boljšoj teatra Rusije, Valerij Gergijev, izjavio je da snaga ruskih pozorišta leži u njihovoj sposobnosti da izvode ne samo ruske već i strane klasike.