Komemoracija Jagošu Markoviću održana je danas u Narodnom pozorištu u Beogradu u prisustvu članova njegove porodice, kolega i poštovalaca, a jedan od najznačajnijih pozorišnih reditelja Srbije i regiona, koji je prerano preminuo 22. septembra u 58. godini, sahranjen je kasnije tokom dana u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Komemoracija je početa emitovanjem odlomaka iz nekih od antologijskih Markovićevih predstava poput "Pokondirene tikve" i "Učenih žena", nakon čega su u čast reditelja prisutni dugo stajali, plakali i tapšali.
Direktor Narodnog pozorišta Svetislav Goncić poručio je, nakon minuta ćutanja, da mnogi još ne mogu poveruju da Jagoša više nema.
Do poslednjeg daha
"Došao je iznenada i svojim talentom osvojio pozorište, a onda nas je tako iznenada i napustio. Kao u nekoj njegovoj predstavi. Po svom talentu bio je Mocart, ali je bio i Cezar po svim pozorištima koje je osvojio. Kod Jagoša je pozorište bilo strast, do poslednjeg atoma snage, do poslednjeg daha. Jagoševa umetnička duša je sada deo svih nas. Ovde, u njegovom Narodnom pozorištu, Jagoš Marković će postojati zauvek" kazao je Goncić.
Upravnica Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković Manojlović istakla je da je Marković bio "jedinstven, pun života i zanosa" i da je mnogo voleo glumce koji su njega obožavali.
Direktor Beogradskog dramskog pozorišta (BDP) Jug Radivojević, koji je bio Markovićev prijatelj 30 godina, kazao je da slavni reditelj ostavio "iza sebe grandiozna dela i onda otišao u večnost".
"Za BDP je bio mentor, naš otac i majka. Danas se raskida veza sa svevremenim, jer je naš veliki Jagoš spajao i prošlost, sadašnjost i budućnost" kaže Radivojević.
Dramski pisac, akademik Dušan Kovačević istakao je da je "Jagoš sinonim za pozorište".
"Bio je čudo od dara, koji se pojavljuje retko i ostaje zauvek. Kada mi je prijatelj javio da je Jagoš preminuo, mislio sam da je nesporazum. Pomislio sam da je to nemoguće, pa razgovarali smo pre svega nekoliko dana o novoj predstavi. Možda je ovo samo još jedna pozorišna iluzija, prijatelju moj…" kazao je Kovačević.
Neprocenjivi trenuci
Dramski umetnik Nebojša Dugalić citirao je odlomak iz Čehovljeve pripovetke, u kojoj za jednog od likova piše: "Ceo život nije hteo ništa, osim da da sve od sebe":
"Takav je bio Jagoš. Kada odu tako veliki kakav je on bio, uvek prvo osetim stid što smo ih podrazumevali. Za mene je svaki trenutak sa Jogošem bio neprocenjiv. Jagule, moj dobri, raduj se tamo u zagrljaju Gospodnjem" kazao je Dugalić.
Markovićev kolega, reditelj Boris Liješević priznao je da mu je bilo teško da odluči šta će govoriti na skupu u Narodnom pozorištu.
"Ako kažem da me je svaki razgovor produbljivao i širio, verujem da se mnogi tako osećaju. Ako kažem da sam zbog njega postao reditelj, vidim da su mnogi išli na prijemne zbog njega, a kasnije sam shvatio da on svako ljudsko biće diže u nebesa i onda uveliča pod mikroskopom i raduje se. Davao mi je savete kako da vaspitavam decu. "Biće sve divno" poslao mi je poruku pred gostovanje u Rusiji… i sad je divno, koliko te svi volimo, i kako si nas sve sabrao" kazao je Liješević i dodao da u Crnoj Gori ima jedna izreka: "Duša mu pjevala u raju".
Jagoš Marković ispraćen je sa Velike scene Narodnog pozorišta uz video podsećanje na rediteljeve naklone publici nakon uspešnih premijera za života. Potom je usledio poslednji pozdrav velikom majstoru teatra i režije – aplauz je trajao 10 minuta.
Komemoraciji su prisustvovali članovi Markovićeve porodice i brojne kolege, među kojima: reditelji Jug Radivojević i Gorčin Stojanović, dramaturg Ivana Vujić, glumci Svetlana Ceca Bojković, Vesna Trivalić, Anica Dobra, Dragan Bjelogrlić, Jovo Maksić, Dejan Lutkić, Ivan Jevtović, Nebojša Ilić, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović i drugi.