Fanovi "Ramštajna" u Srbiji prijatno su iznenađeni ove nedelje kada je Beograd uvršten na listu gradova u kojima će čuveni nemački bend svirati na evropskoj turneji 2024. i obeležiti 30 godina rada.
Pored toga što je jedan od retkih bendova čiji je sastav isti od osnivanja, kao i jedna od ređih evropskih grupa sa kapacitetom da komotno puni arene bilo gde u svetu, u okviru žanra kojim tradicionalno dominiraju anglosaksonci, "Ramštajn" je takođe postao poznat po brojnim kontroverzama koje se nastavljaju čak i u periodu kada njegovi članovi zalaze u šezdesete godine.
Da li su Ramštajn nacisti?
Najčešća primedba na lik i delo članova "Ramštajna" jeste ono što široj publici deluje kao veličanje nacizma. Deo ovih predrasuda odnosi se i na pravac "novog nemačkog tvrdog zvuka" (Neue Deutsche Härte) čiji je bend istaknut predstavnik, a koji često kombinuje militantnu estetiku sa "tvrdom" muzikom u ritmovima pogodnim za marširanje.
Do prvih konkretnijih optužbi došlo je nakon objave "Ramštajnovog" prvog albuma "Slomljeno srce" (Herzeleid), kada su neki zaključili da naslovna fotografija ogoljenih muzičara mora aludirati na nacističke stereotipe o fizičkoj nadmoći arijevaca.
Pozivi na uzbunu su se pojačali 1998. kada su se u spotu za obradu pesme "Ogoljen" (Stripped) "Depeš moda" korišćeni inserti iz filma "Olimpija" (1938) Leni Rifenštal, autorke nacističkog propagandnog filma "Trijumf volje" i poznanice Hitlera i Gebelsa.
Bend je u oba navrata (i svakom narednom) oštro demantovao optužbe. "Mi smo sa Istoka i odrastali smo kao socijalisti. Bili smo ili pankeri ili gotičari – mi mrzimo naciste!", rekao je pevač Til Lindeman jednom prilikom za "Rolingstoun", dodavši da je pesma "Levo-2-3-4" (Links 2-3-4) napisana kao politički manifest benda upravo zbog takvih tvrdnji.
Optužbe će, pak, otići na suprotnu stranu u skorašnje vreme. Singl "Nemačka" postao je predmet kontroverze 2019. zbog glumice Rubi Komi, tamne puti, koja predstavlja "Germaniju". U propratnom spotu se članovi benda pojavljuju kao razvratna nacistička elita, ali i kao zatočenici u koncentracionom logoru pred vešanje.
Ukoliko vizualni element nije bio dovoljno jasan, "Ramštajn" su stav prema istoriji svoje zemlje ogolili u stihu "Nemačko, ne mogu ti dati svoju ljubav".
Gaženje po američkim (i drugim) žuljevima
Kao što se odrastanje u socijalističkoj Istočnoj Nemačkoj odražava u umetničkom koketiranju "Ramštajna" sa temama SSSR-a, ono se vidi i u kritikama SAD i kapitalizma. Među njima prednjači pesma "Amerika", u kojoj Lindeman peva o "divotama" "koka-kole" i Mikija Mausa, ali i "Moja zemlja", gde je napravljen kontrast između teksta, koji mnogi smatraju kritikom američkog nacionalizma, i šarenolike "surf" kulture iz šezdesetih.
Međutim, najveći skandal u SAD izazvao je spot za pesmu "Želim" (Ich Will), objavljen svega dan pre napada 11. septembra 2001, gde muzičari igraju uloge terorista-pljačkaša koji za svoja (ne)dela bivaju dočekani kao medijske zvezde i nagrađeni TV nagradom "Zlatna kamera".
Spot je u SAD emitovan tek kasno u noć, dok su pojedini političari pozivali na njegovo potpuno ukidanje.
Tendencija "Ramštajna" da zasnivaju svoja dela na istinitim događajima takođe je bila predmet kontroverze "kod kuće", posebno u slučaju pesme "Moj deo", inspirisane slučajem nemačkog kanibala Armina Majvesa.
Da stvar bude bizarnija, kanibal je tužio bend zbog navodnog kršenja autorskih prava.
Eksplicitna seksualna tematika u tekstovima, spotovima i nastupima benda pokazala se kao još jedan trn u oku ma gde se nemački rokeri našli u svetu. Tako su se članovi benda 1999. obreli u zatvoru u Masačusetsu nakon što je Lindeman tokom nastupa "isukao" veštački penis koji prska tečnost; u Rusiji ih je poslanik Dume Vitalij Milonov nazvao "idiotima" kada su se gitaristi Ričard Kruspe i Paul Landers poljubili na bini u Sankt Peterburgu u znak podrške LGBT zajednici, a u Nemačkoj su stavljeni na indeks Federalnog odeljenja za medije koji škode mladima, zbog čega je bend tužio Nemačku uz tvrdnju da ih je ovaj čin koštao desetine hiljada evra u prihodima.
"Kontroverza je zabavna, poput krađe zabranjenog voća. Ali služi svrsi. Volimo da se publika uhvati u koštac sa našom muzikom, a ljudi su za nju postali otvoreniji", rekao je klavijaturista Kristijan Lorenc.
Kad vrag odnese šalu
Da ne razumeju svi suptilnu ironiju "Ramštajna" ukazuje i to da je bilo pokušaja da se njihova muzika dovede u vezu sa nasilnim događajima.
Počinitelj "Kolumbajn masakra" naknadno je predstavljen javnosti kao fan "Ramštajna", a isto je bio slučaj i sa terorističkim napad u Beslanu, u Rusiji; pucnjavom u srednjoj školi u Jokeli, u Finskoj; ubistvima u Isla Visti, u Kaliforniji, kao i sa masovnim ubistvom u srednjoj školi u Trolhatanu, u Švedskoj.
Međutim, ni u jednom slučaju nije utvrđena čvrsta veza između muzike i zločina, dok bi članovi benda svaki put osudili nasilje i isticali da ga njihova muzika ni pod razno ne promoviše.
"Gresi" pod stare dane
Til Lindeman postao je predmet dveju manjih kontroverzi u Rusiji tokom prethodnih godina. Pevača su 2021. ispitivale ruske vlasti zbog sumnji na kršenje protokola u vezi sa pandemijom kovida. Pevaču je zatim otkazan nastup, a njegov menadžer optužen je za kršenje zakona o migraciji pošto je prethodno tvrdio da u zemlju dolaze isključivo kao turisti.
Lindeman je iste godine došao u sukob sa muzejom Ermitaž, kada je pokrenuo svoju kolekciju NFT tokena sa scenama iz spota za solo pesmu "Voljeni grad" (Lюbimый gorod), snimljenom u toj čuvenoj ustanovi. Iako je Lindeman dobio dozvolu za snimanje, ona se nije odnosila na prodaju tokena.
Ranije ove godine, nekoliko žena je optužilo Lindemana da je pokušao da ih prisili na seks pod dejstvom droga, nakon čega je izdavačka kuća "Juniverzal" najavila da će obustaviti promociju svih "Ramštajnovih" albuma, a sponzori benda otkazali saradnju.
Ipak, nemačke vlasti su odbacile optužbe protiv Lindemana usred nedostatka dokaza, nakon što su vlasti u Vilnjusu, gde se jedan incident navodno dogodio, odbile da sprovedu istragu iz istih razloga.