Komemoracija povodom smrti glumca Žarka Lauševića (1960–2023) održana je danas u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a prisustvovali su, pored članova porodice, brojni glumci, saradnici, prijatelji, poštovaoci i ličnosti iz javnog i kulturnog života, poput ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, pisca Vuka Draškovića i drugih.
Na komemoraciji su govorili direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović, Milutin Karadžić, Vida Ognjenović, Voja Brajović, Irfan Mensur, Dragan Bjelogrlić, Svetozar Cvetković, Milan Marić i Petar Božović, uz video-poruku Svetlane Bojković.
Oproštaj od legendarnog glumca počeo je minutom ćutanja a potom je Tamara Vučković Manojlović podsetila da je Laušević prvi put u JDP-u zaigrao 1981. u predstavi "Raskršće", te brojnim ulogama obeležio period tog teatra od 1982. do 1994. godine.
"Danas se opraštamo od našeg prijatelja, druga, kolege, glumca. Od našeg Žarka Lauševića. Život mu je bio jedinstven, baš kao i njegov talenat", rekla je Tamara Vučković Manojlović.
Vojislav Brajović opisao je Žarkov dar pričom o balerini koja je polagala audiciju za Boljšoj teatar, prošla odlično, ali joj je rečeno da nikad neće postati primabalerina.
"Upitala je direktora teatra – zašto? Zato što nemate ono što čini da publika ustane da vam aplaudira. Žarko je imao to. Teško se to može opisati rečima. Zato su ga tako voleli. Zbog te antičke tragedije mi govorimo o njemu", istakao je Brajović.
Glumac Irfan Mensur veoma potresno je govorio okupljenima.
"Nemojte da je ko suzu pustio, Anita, Branka, deco, dragi prijatelji. Ljutiće se Žarko, znam ga. Svi su već sve rekli i zapisali i meni nije ostalo ništa, ostala su mi samo sećanja. ... Nedostajaće mi naše šetnje. On upali kameru na svom telefonu pa šetamo Njujorkom, a onda ja upalim kameru posle nekoliko dana pa šetamo Beogradom, a on mi kaže lakše malo, da uživam. Dragi moji, ode Žarko, ali ja ne pristajem na to jer nije fer", rekao je Mensur.
Milutin Mima Karadžić podsetio se vremena kad su bili deca, te pokretanja pozorišta "Dodest" i predstave o Marku Kraljeviću u kojoj je Laušević igrao Šarca a on Buzdovana.
"Moj dobri kume, putuj sa anđelima", oprostio se Karadžić.
Vida Ognjenović osvrnula se na poslednje Lauševićevo pojavljivanje u javnosti, na premijeri filma "Heroji Halijarda", rečima da je Žarko naslutio brzinu svog odlaska.
"Ne bi on bio on da nije ubedio lekare da mu pomognu da dođe i pokloni se publici. Stajao je u blagom naklonu, sjaju njegove svojstvene lepote. Namučen, blag i setan dok su ga zapljuskivale salve aplauza u očima su mu bile iskrice uzbuđenja i dugog bola. I dan je prošao i sve, pa i doživotna i evo poručivao je publici: Evo, upravo prolazi i život, samo sam ga zamolio da malo sačeka da vam se poklonim", rekla je Ognjenovićeva.
Dodala je da je Žarko došao iz nekog mitonosnog sveta i bio mitska pojava. Igrao je sve i na sceni i na ekranima i u životu. Tražio je nemoguće jer je i sam bio iznad svega.
"Zbogom, neponovljivi Žarko moj, neka su ti povratak u nit i beskraj lakši no što ti je život bio", završila je Ognjenovićeva oproštaj od velikog Lauša.
Poslednji je govorio Petar Božović, prisećajući se početka, drame koju je 1978. režirao profesor Milo Đukanović, gde je sina igrao Žarko, koji je tada i otišao na prijemni na Akademiju u Beograd.
"Prođe vreme, prošlo mnogo godina, sedimo u kafani, kad on kaže: Znaš da me je i dan-danas sramota zbog onoga kad ti nisam doneo čašu vode. Pitam koju, on kaže da sam mu tražio kad je došao iz Beograda (s prijemnog). Kaže: Da ti sad donesem čašu? Rekoh: Koju vodu, najbolji viski da doneseš. Posle toga smo godinama donosili jedan drugom čašu vode", rekao je glumac i pročitao stihove pesme "Kari Šabanovi" Aleksandra Leksa Ivanovića koje je Laušević recitovao na sahrani pomenutog Đukanovića.
"Odlete nam Žare", završio je Božović, skinuo šešir i poklonio se Laušu.
Komemoracija je završena višeminutnim aplauzom u čast preminulog Žarka Lauševića.