Ruski pisac Nikolaj Svečin: Roman o Srbiji i mecima Gavrila Principa

Ruski pisac detektivskih romana Nikolaj Svečin, inače veliki ljubitelj i poznavalac istorije, planira da napiše knjigu o srpskoj istoriji, da sagu o svom junaku - detektivu smesti u Srbiju i da sudbine njegovih sinova poveže sa našom.

Sve je povezano, nijedan veliki istorijski događaj, poput, recimo, Prvog i Drugog svetskog rata, koji su 20. vek učinili tako strašnim, ne dolazi slučajno i bez ranije stvorenih uslova za to, ističe u razgovoru za RT Balkan savremeni ruski pisac iz Nižnjeg Novgoroda i autor istorijskih detektivskih romana.

"Početak Prvog svetskog rata se krije još u 19. veku, iza balkanskih ratova, kada su Srbija i Rusija ratovale sa Turskom. Događaji na Balkanu su u velikoj meri postali preduslov za Prvi svetski rat", smatra Svečin.

"Prvi svetski rat je počeo kada je Austrougarska napala Srbiju. Meci Gavrila Principa bili su okidač za Veliki rat. Ali, poenta nije u Principu. Sve velike sile su težile tome, rat je bio neizbežan. Ali sve je počelo sa vama", dodaje naš sagovornik.

Svečin prikazuje istoriju krajnje verodostojno, ali na naše pitanje da li je moguće učiti o njoj iz njegovih romana, skromno priznaje da je on ipak pisac fikcije, njegovi romani nisu udžbenici, ali...

"U knjigama ima mnogo istorijske istine, mnogo zaboravljenih fakata. Da bih napisao jednu detektivsku priču, ne izlazim iz arhive. Čitam i naučne monografije, memoare, stare novine, proveravam memoariste i to shvatam sasvim ozbiljno", kaže Svečin i ističe da čitalac mnogo može da nauči o istoriji.

Fikcija je u njegovim romanima pomešana sa istorijskom istinom, neosporno je da će čitalac tamo pronaći nešto zanimljivo što može da ga motiviše da sam istražuje.

Govoreći o istoriji i tome kakve veze sadašnji istorijski momenat ima sa prošlošću, Svečin naglašava da je svaki događaj u vezi sa prethodnim. Zbog toga je i odlučio da se vrati u prošlost i počne od događaja koji su uticali na ceo svet.

Zašto detektivski roman i ko je njegov Poaro?

Svečin je do detektivskog romana došao, kaže, slučajno. Shvatio je da je detektivska priča dobro pakovanje za njegovu preokupaciju – istoriju.

"Detektivski roman je forma koja je privlačna i lako razumljiva. Istorija mi je draga, mnogo je volim, moji spisi su bliži istorijskim romanima nego detektivskim pričama. Istorija je moja omiljena nauka i trudim se da tu radost prenesem na čitaoca", ističe on.

Njegova serija knjiga je saga o raspadu Ruske imperije, viđena očima detektiva, a njegov heroj je pošten policajac, koji pokušava da se bori protiv zla, ali na kraju zlo postaje jače i pobeđuje.

Njegovog "Herkula Poaroa" - Alekseja Likova Nefedjeva upoznajemo u mladosti. U prvim knjigama on je mladić od 20 godina, a u potonjim general, već iskusni šezdesetogodišnji detektiv.

Živeće do 1917, kada će morati da beži od čekista, oficira bezbednosti nove, sovjetske vlasti. Svečin prati avanture svog junaka tokom 40 godina života, dakle prati isto toliko godina života ruske imperije.

Istovremeno, u knjigama je mnogo priča o vojnoj obaveštajnoj službi, o najvišoj upravi Ruske imperije, o tome kakvi su ministri bili u to vreme, koje su reforme pokušali da uvedu i šta im i zašto na kraju nije pošlo za rukom...

O srpskoj istoriji još uvek nije pisao, ali jedna knjiga se nameće

Naš sagovornik planira romane unapred i koristi dva kalendara: jedan realni iz vremena u kome danas živimo, i drugi, književni kalendar u kome živi njegov Poaro. Tako već zna da će roman čija radnja će biti smeštena u Srbiji izaći za četiri godine, možda i pre.

"Na mom književnom kalendaru je sada 1913. godina. Uskoro će početi Prvi svetski rat, uslediće slom Austrougarske, Srbija će postati pobednička sila i nova domovina za mnoge Ruse. Ali svi događaji moraju ići svojim putem. Godišnje napišem dve knjige, što znači da je ostalo još najmanje četiri godine do knjige o Srbiji dvadesetih godina prošlog veka", dodaje naš sagovornik.

Roman će imati dva sižea: sudbine oba sina detektiva a ti likovi biće povezana sa Srbijom i Jugoslavijom.

Prvi siže je o proleću i letu 1914. godine, o mesecima pre rata.

"Želim da tu stavim nekoliko poglavlja o saradnji naše obaveštajne službe sa srpskom obaveštajnom službom, i o ulozi sina Alekseja Likova, kapetana ruske obaveštajne službe Pavla Likova-Nefedijeva u tome", dodaje.

Druga sižejna linija pratiće drugog sina, Nikolaja Likova Nefedijeva oficira Bele armije koji će učestvovati u formiranju Jugoslavije kao vojni specijalista. Preko njega će se čitaoci upoznati sa periodom 1923. kada je Rusko carstvo stalo, bela armija i beli pokret emigrirao, a kralj Srbije počeo da stvara Jugoslaviju. Za to su mu bila potrebna iskusna vojna lica, te su tako u stvaranju Jugoslavije učestvovali ruski vojnici.

To će biti jedna od najobimnijih knjiga koje planira da napiše.

Svečin već ima više od 30 knjiga, a u planu je još sedam ili osam.

"Istorija Rusije i Srbije deo su istorije Evrope. Imamo mnogo toga zajedničkog, detalji iz prošlosti i jedne i druge mogu da budu zanimljivi čitaocima i iz Srbije i iz Rusije. Događaji s početka 20. veka su interesantni za oba naša naroda. Rusi i Srbi su Sloveni i pravoslavci, to je ono što ih i danas spaja", zaključio je Svečin.