Kultura
Izložba "Ježeva kućica" u Muzeju Jugoslavije: Izmišljanje boljeg sveta
Segment izložbe posvećen je piscu dela koje je obeležilo detinjstva mnogih generacija, a posetioci će moći da se upoznaju i sa Ćopićevim ličnim predmetima
Centralni deo proslave rođendana Muzeja Jugoslavije, koji će ova institucija obeležavati od 29. novembra do 3. decembra, uz besplatan ulaz za posetioce, jeste izložba "Ježeva kućica – Izmišljanje boljeg sveta" kustosa Mirjane Slavković i Sare Sopić, koja će biti otvorena 2. decembra (18 č), u zgradi Muzeja 25. maja.
"Izložba je specifična po mnogo čemu. To je pokretanje nove strateške teme, a vezana je za detinjstvo, odrastanje i decu", navela je direktorka Neda Kneževićeva, dodavši da dotiče i važne društvene teme kao što su ksenofobija i mentalno zdravlje.
Iz muzeja su naveli da poema Branka Ćopića "Ježeva kućica", zauzima posebno mesto u sećanjima na detinjstvo brojnih generacija rođenih u Jugoslaviji, i da je polazeći od nje kreirana izložba čiji je cilj da pokrene dijalog o zajedničkom nematerijalnom kulturnom nasleđu i njegovim potencijalima kako bismo preispitali svoje identitete danas.
Sopićeva je rekla da su se odlučile da ne koriste posebno pravljene predmete, već one prisutne i dostupne, pa se tako izložba sastoji od kamp kućice, trampoline, vojničkog šatora, starih automobilskih guma, drvenih trupaca i otpiljaka, pored kojih su ispisani Ćopićevi stihovi, na srpskom i engleskom jeziku.
Kao inspiracija za izložbu poslužio je citat iz Ćopićevog intervjua ("Nekad mi se čini da je dečija literatura samo jedan vid bežanja od stvarnosti, od sukoba sa njom. Od neljudskog sveta čovek se spasava vraćanjem u detinjstvo, izmišljajući novi svet koji je bolji i ljudskiji od onoga koji ga okružuje") u kojem se nazire dualizam strašnog i mračnog sveta realnosti i izmaštanog boljeg sveta, koji pisac kreira za sebe i svoje čitaoce, pa se izložba iz tog razloga sastoji iz dve celine.
Prva celina posvećena "Ježevoj kućici" osmišljena je kao svojevrsna fikcija i realizovana je u saradnji s decom uzrasta od pet do deset godina iz Beograda, Zagreba i Sarajeva i studentkinjama scenografije Beogradskog univerziteta.
Druga celina izložbe bavi se Ćopićevim životom, i osmišljena je kao kopija sobe pisca, s njegovim radnim stolom, pisaćom mašinom, izborom slika i brojnim dokumentima, među kojima je oproštajna poruka pred samoubistvo.
Pored Kolekcije Muzeja Jugoslavije, najveći deo predmeta pozajmljen je iz Srpske akademije nauka i umetnosti i Zadužbine Branka Ćopića, a izložba pruža i uvid u bogatu arhivu intervjua s brojnim sagovornicima različitih senzibiliteta, usmerenja i generacija koji su snimljeni tokom pripreme ovog projekta.
U osmišljavanju i realizaciji izložbe učestvovali su i likovni umetnik Siniša Ilić, Ana Dimitrijević i Aleksandar Popović iz umetničkog kolektiva Karkatag, dizajner zvuka Bojan Palikuća, grafička dizajnerka Jana Vuković, koordinator projekta Dušan Jevtić i arhitekta Zorica Vesić.
