Na današnji dan pre 71. godine u Beogradu, na mestu sadašnje Krunske ulice, osnovan je Muzej Nikole Tesle, za čuvanje i promociju celokupne imovine srpskog naučnika, izumitelja i genija.
U prizemlju muzejske zgrade nalazi se stalna postavka, a ostatak "Genčićeve vile" krije Teslinu arhivu od 548 kutija i više od 163.911 signatura dokumenata, rukopisa, fotografija, naučnih beleški, računa, crteža i pisama.
Reč je o diplomama, knjigama, tehničkim predmetima iz oblasti mašinstva i elektrotehnike, lični i odevni predmeti, memorijali, eksponati...
Viši saradnik u muzeju Nikole Tesle, Milica Kesler, za RT Balkan kaže da je njoj najzanimljiviji deo arhive onaj koji se ne odnosi na nauku i naučni rad, nego na Teslinu životnu priču i manje poznate detalje koji izlaze iz konvencionalnih korpusa i teškog naučnog rada koji su dominantni.
"Pored oficijalnih čestitki i pisama naučnika, uglednih zvanica, institucija, predstavljeni su i ljudi koji su Tesli čestitali praznike, a to su u najvećem broju bili nama nepoznate osobe. Iz te korespondencije se vidi da je bio omiljen među komšijama. Iako je živeo u hotelu Njujorker, veliki broj čestitki su mu slale sobarice, liftbojevi, prodavac iz dućana voća, švalje koje su mu šile monograme. Pisao mu je i dečak koji se potpisivao kao golubar. To su ljudi koji su dolazili sa njim u dnevnu, ličnu komunikaciju, tako da nam sve to ukazuje na njegov senzibilitet, opuštenost i potrebu ljudi iz okruženja da budu dobri sa njim", navodi ona.
Najveći Teslin čestitar i fan, nastavlja naša sagovornica, bio je Oskar Miler iz Filadelfije - osoba koja im je zadala mnogo muka pri pronalaženju bilo kakvog traga.
"Uopšte nismo znali ko je. Pomno sam tragala ko mu je pisao za svaki Božić, za svaki rođendan, za svaki Vaskrs, imendan, svaki mogući praznik. Kasnije sam naišla na neka njegova pisma i ispostavilo se da se on kao poštovalac Nikole Tesle nekad našao sa njim, iako je bio samo neki kamiondžija, špeditor, prevoznik. Obožavao je naučnika", otkriva Milica.
Manje poznato je da Tesla ima i diplome pevačkih društava, iako niko nikad nije čuo da je Tesla pevao niti je on to spomenuo u svojim spisima.
"Mimo počasnih doktorata, priznanja inženjerskih i pronalazačkih društava, udruženja električara i sl. pronašli smo i diplome sa naših prostora, pevačkog društva iz Brčkog, pevačkog društva Karađorđe i pevačkog društva Beogradskih elektrana. Imamo u arhivi celu prepisku sa njima. Oni su ga pitali da im postane kum zastave i da mu odobre da društvo ponese njegovo ime. Dao im je pare da naprave zastavu, poslao im dizajnersko rešenje kluba, čitav logo, dekorativni vrh, a on zauzvrat dobija njihovu diplomu", objašnjava sagovornica RT Balkana.
Posle obeležavanja 150 godina od rođenja Nikole Tesle, 2006. godine, počinje nova era i svedočimo bumu Tesle kao "robne marke".
"Posetioce iz Kine, Azerbejdžana, Meksika, Indije, Amerike, Rusije, Ukrajine, a u regionu Severne Makedonije i Slovenije najviše, posebno interesuje ljubavni život Nikole Tesle, ali i brojni mitovi koji ga okružuju. Neki od najvećih mitova su Teslini Tunguski meteorit i zraci smrti, priča da je ubijen, da je bio manit koji je svaki zalogaj jeo drugom viljuškom i nožem, da je nosio isključivo bele rukavice itd.", objašnjava.
Osim što će danas izložbe u muzeju biti besplatne za sve posetioce, goste očekuju ih i dve projekcije filma "Bežično" koji je producirao muzej.
"U 18 i 19 sati biće prikazan dokumentarno-igrani film autora Brane Jovanovića, u kome naši kustosi govore o Teslinim izumima i privatnim pikanterijama", navodi ona.
Pored toga, novina od novembra ove godine je i saradnja muzeja sa beogradskim vrtićima koji su pokazali veliku zainteresovanost za novu predstavu o Tesli.
"Imamo lutkarsku predstavu 'Avantura o saznanju' za decu predškolskog uzrasta, svakog ponedeljka. Ali s obzirom na to da je broj zainteresovanih vrtića prevazišao sva naša očekivanja, morali smo sve dane do kraja godine da rezervišemo za najmlađe posetioce", navodi viša saradnica u muzeju.
Muzej godišnje u proseku poseti 150.000 ljudi, a 2023. biće zabeležena po rekordnoj zainteresovanosti posetilaca sa dvadeset hiljada gostiju više, što je oko 500 dnevno.
Postoje i putujuće izložbe u inostranstvu, u Španiji je u dva navrata "Genije savremenog elektriciteta" posetilo više od 120.000 ljudi, a one manje u unutrašnjosti Srbije, "Nikola Tesla u svom i našem vremenu" i "Nikola Tesla – Čovek iz budućnosti" u Kruševcu, Zlatiboru, Užicu, Priboju, više hiljada posetilaca.