Kultura
Pola veka "Radovana Trećeg": Tri sata glumačkog remek-dela Zorana Radmilovića
Radmilović je u to vreme govorio – pustite me s premijerom, meni treba desetak-dvadesetak predstava da se malo rasporedim, i bio je u pravu, smišljao je deliće koje je kao mozaik slagao, kaže Milan Caci Mihailović koji je tumačio Jelenčeta
U pozorištu se najčešće ništa ne zna unapred, ništa ne može da se predvidi, može da se napravi dobra podela, da su dobar i tekst i reditelj, a da proizvod ne bude uspešan, što se u početku desilo i "Radovanu Trećem" – premijera nije prošla najbolje, ali je predstava obeležila jedno vreme, a živi i danas, 50 godina od praizvedbe, koja je održana 30. decembra 1973. u Ateljeu 212 u režiji Ljubomira Mucija Draškića.
"Nisam bio u podeli od početka, tek sam došao u Atelje. Ta predstava, diplomska za Duška Kovačevića, napravljena je u samo 28 proba. Došla je u istoj kalendarskoj godini kad i Kovačevićeva ispitna predstava treće godine 'Maratonci trče počasni krug', koja je bila fenomenalna. Bilo je malo vremena i zato premijera nije prošla bogzna kako, što nije voleo naš veliki šarmer i šmeker Bora Todorović, umesto kog sam uskočio u ulogu Jelenčeta Vilotića. Jednom me je sreo i rekao mi, meni koji sam se tu praktično tek pojavio – Mali, spremaj onog Jelenčeta, mrzi me da igram", kaže za RT Balkan Milan Caci Mihailović.
"Radovan Treći", komad koji je Duško Kovačević u podnaslovu nazvao "bolna priča o samoizdaji", jeste priča o tiraninu koji je gazda u svojoj kući i koji odlučuje o sudbini familije, a istoimenu predstavu obeležio je Zoran Radmilović, jedan od najzanimljivijih, najšarmantnijih i najdarovitijih pozorišnih stvaralaca u nas.
"Dok sam pisao, razmišljao sam o Radmiloviću i prilagođavao ga njegovom temperamentu i načinu igre. Kada je pročitao komad, i kada smo se prvi put našli da razgovaramo, rekao mi je 'ja ću ovo igrati, a šta će biti, ko to zna'. Tako je i bilo, prvih nekoliko predstava on se pronalazio, da bi u jednom trenutku preuzeo celu priču u svoje ruke i krenuo da igra po onome po čemu je poznat", pojasnio je pisac Dušan Kovačević svojevremeno za "Blic".
Mihailović, kojeg je Bora Todorović častio što ga je "spasio Jelenčeta", a potom ga igrao celu deceniju, dodaje da je predstava originalno trajala sat i 45, a kasnije su je igrali tri sata.
"Radmilović je govorio u to vreme – pustite me s premijerom, meni treba desetak-dvadesetak predstava da se malo rasporedim. I to je bilo tačno. Bio je ozbiljan čovek, koji nije sve svodio na improvizaciju, kako mnogi misle, nego se detaljno pripremao i tako je pravio tu predstavu, vodio ju je u dobrom pravcu, smišljao je deliće koje je kao mozaik slagao", ističe Mihailović.
Zahvaljujući radnom snimku predstave, koji je nastao a da Radmilović za to nije znao pošto nije voleo da ga snimaju u teatru, "Radovan Treći" živi i danas, pola veka kasnije.
"Televizija je trebalo da adekvatno snimi predstavu 18. juna 1985, za kad je bilo zakazano njeno 300. izvođenje. Ali naš Zoran je u velikim bolovima 9. juna odigrao 299. Radovana, i potom je bez trunke snage odnet u bolnicu iz koje se nije vratio", kaže Milan Caci Mihailović i dodaje da je popularnost stekao baš po toj ulozi igrajući s fenomenalnom glumačkom ekipom: sa Zoranom Radmilovićem, Majom Čučković, Milutinom Butkovićem, Tatjanom Beljakovom, Taškom Načićem i drugom Banjcem, kako su zvali Miru Banjac koja je ušla u 95. godinu.
"Nije bilo na beogradskoj pozornici, a teško i da će biti, takvog bojovnika. Sa svog glumačkog kraljevskog prestola Radmilović hitro silazi među svoje podanike – gledaoce da bi, kralj i lakrdijaš istovremeno, i samom Radovanu namestio igru koja Dušana Kovačevića često zavede da se zapita: je li to komedija koju je on napisao? Eto te velike glumčeve ujdurme: i kada ne ispušta ni zarez Kovačevićevog teksta, nama se čini da ga on rastura u paramparčad, toliko da od temelja ne ostaje ni kamen na kamenu", zapisao je kritičar Feliks Pašić nakon 250. predstave u proleće 1984. godine.
