Kako iz virtuelnog univerzuma deca da uđu u svet knjiga

Tokom novogodišnjih i božićnih praznika kada svi imamo malo više slobodnog vremena za druženja i odmor, nije loše podsetiti, da i knjiga može da bude dobro društvo, kako odraslima, tako i deci.

Dubravka Dragović Šehović, urednica domaćih izdanja u izdavačkoj kući "Laguna" savetuje kako iz virtuelnog univerzuma da zakoračimo u pravi svet – gde su i knjige važan deo naše kulture, obrazovanja i bitisanja.

Kako decu inspirisati na čitanje i da li je lični primer roditelja i ovde najvažniji? Da li danas u 21. veku samo u holivudskim melodramama, pre spavanja roditelji čitaju bajke deci, a za vreme praznika im kupuju slatkiše, igračke i knjige.

Naša sagovornica se bavi takvim poslom da svakodnevno mnogo čita, a kako je Dubravka i majka dečaka Vidaka od 11 i po godina i desetegodišnje devojčice Staše, preporučuje sledeće: 

"Moj sin obožava 'Loše momke', serijal o Tomu Gejtsu, 'Agija i Emu', Nušićeve "Hajduke", i uopšte voli knjige o dogodovštinama svojih vršnjaka, a ćerka čita 'Pipi dugu čarapu' i 'Lesi' i duhovite romane u kojima su glavni likovi devojčice. Sada oko praznika, romani sa božićnom tematikom su im broj 1. Kada sam bila mala, moja najdraža knjiga bila je 'Kako da ubiješ drozda' autorke Harper Li. Mogla sam lako da razumem glavnu junakinju (Skaut) jer smo bile otprilike istih godina kada sam prvi put čitala ovo delo, a problemi i pitanja koja su nju mučili vrlo su me zaintrigirali. Njen tata (Atikus) me je po moralnim principima podsećao na moje roditelje i način na koji su me vaspitavali. Ta ljudskost, pravičnost, empatija i neuslovljena dobrota bili su nešto čime ovaj roman odiše i što me je za njega toliko vezalo".

Dubravka napominje da deci ne treba zabranjivati da igraju igrice i da koriste nove tehnologije jer ovo je ipak 21. vek i tako nešto ne bi bilo u redu. Deca moraju da idu u korak sa promenama i inovacijama, ali im treba ograničiti period koji provode za računarom i na mobilnom telefonu jer oni nemaju osećaj za protok vremena kada se posvete elektronskim sadržajima.

Upoznavanje s knjigom i čitanjem bi trebalo započeti što ranije, treba ih navići prvo na slikovnice, pa im čitati makar pred spavanje, a odlično je i da vas deca vide sa knjigom u ruci jer će to prihvatiti kao model ponašanja. Književnost je upliv u drugi svet, čitanje je razonoda, ponekad prijatan beg iz svakodnevice, uživanje i upoznavanje sa mnogim novim znanjima, sa lepotom jezika, stila i kvalitetnog izražavanja.

"Jezik se obogaćuje, vokabular širi, mašta se rasplamsava i samim tim deca postaju bogatija, imaju više pitanja, lakše procenjuju šta je dobro, a šta nije. Upoznajući književne junake koje muče slični problemi kao i njih – uviđaju kako mogu svoju životnu zagonetku da razreše. Bojim se da su moderne tehnologije najviše uticale da knjige padnu u drugi plan, ali zato je na nama roditeljima, rođacima, predavačima, učiteljima, bakama… izazov da decu zainteresujemo da čitaju i da im pravim savetima, o izboru adekvatnih naslova, pomognemo da zavole literaturu", kaže naša sagovornica.

Dubravka nam otkriva koje je knjige naglas čitala svojoj deci.

"Pored bajki, pre svega onoj o kozi i sedam jarića i ružnom pačetu, moji klinci su obožavali da im čitam 'Ježevu kućicu', ta Ćopićeva toplina na koju sam ja u detinjstvu 'otkidala', uspela je i njih da zaintrigira. Kasnije smo čitali i 'Doživljaje mačka Toše'. Knjiga Ljubivoja Ršumovića, 'Vidovite priče' je takođe bila na tom našem predspavačkom meniju, ali i knjige o balerinama i znamenitim ličnostima koje su ostavile trag u istoriji čovečanstva. I danas vole da im čitam pred spavanje, ali su fokus usmerili na avanture dece njihovog uzrasta.

Mislim da je čitanje pred spavanje sjajan povod da se u smiraj dana sa decom porazgovara, da se pretresu neke sitnice koje su možda delovale nevažno, ali su ipak ostavile neki utisak na njih…To je vreme našeg dodatnog zbližavanja koje započinje upravo uz knjigu".