Šarčević: Službeni glasnik ove godine objavljuje Geografski atlas Srbije

V. d. direktor i glavni i odgovorni urednik Službenog glasnika Mladen Šarčević rekao je da u 2024. godini planiraju niz kapitalnih izdanja, poput Geografskog atlasa Srbije i Leksikona areholoških nalazišta.

Šarčević je izjavio da je do njegovog dolaska na čelo Službenog glasnika, što se tiče izdavaštva, bio posvećen književnosti i izdanjima u vezi sa nacionalnom istorijom i slično, a sada su pokrenuli čitav niz novih agendi.

Prema njegovim rečima, privukli su u saradnju obrazovni sistem, pre svega visoko obrazovanje i nauku, i u skladu s tim, pokrenuli su mnogo novih redakcija.

Pošto tehnologija strašno napreduje, Službeni glasnik je morao krenuti u obnavljanje svoje štamparije sa novim mašinama, koje su sada osmobojne, desetobojne i rade po sistemima veštačke inteligencije, naveo je Šarčević.

"Mi smo sada bukvalno jednu mašinu kupili od zarade u ovoj godini i već mislimo da ćemo kupiti još jednu sledeće godine", dodao je Šarčević.

Prema njegovim rečima, pošto nedostatak radne snage pogađa i inženjersko grafičarstvo, Službeni glasnik je sa visokoškolskim ustanovama napravio dualne ugovore da obezbedi sebi kadrove i šalje osoblje u inostranstvo na obuku.
Šarčević je rekao da je Službeni glasnik krenuo sa nacionalno bitnim projektom velikog Geografskog atlasa Srbije, kapitalnog projekta koji će se raditi u više desetina hiljada primeraka tiraža.

"Mi smo imali to samo u okviru Jugoslavije. Srbija nikad nije bila celina i mi sad hoćemo u okviru geografskog dela da prikažemo istorijske mape, kroz istoriju Srbije i dijasporu", naglasio je Šarčević.

U projekat su uključeni akademik geograf iz Novog Sada Slobodan Marković, svi fakulteti koji se bave geografskom naukom, instituti, kao i vojne i kartografske institucije i Republički geodetski zavod, a posao na Geografskom atlasu Srbije bi trebalo da bude gotov do aprila ili maja.

Dodavši da su sada u fazi izbora mapa, Šarčević je napomenuo da su otvoreni Arhivi Vatikana, i da se nadaju da će naći mnogo značajnih karata, a otkrili su i da u Vašingtonu imaju posebne institucije koje skupljaju istorijske mape.

"Možda napravimo neka lepa naučna iznenađenja. Naravno, držeće se oficijelne nauke, pravih istorijskih izvora, a ne društvenih mreža", naglasio je Šarčević.
Prema njegovim rečima, Geografski atlas Srbije će biti kapitalna knjiga za svaku kuću, i Službeni glasnik će gledati da cena bude pristupačnija.

Govoreći o projektima Službenog glasnika, Šarčević je podsetio na kapitalnu knjigu "Sto godina košarke", a pripremaju se slična izdanja o atletici i boksu.

Na inicijativu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Službeni glasnik je prionuo izradi Leksikona arheoloških nalazišta, koji će biti kao neka vrsta sveobuhvatnog registra, kakvog Srbija dugo nema, najavio je Šarčević.

Prema njegovim rečima, zbog količine materijala Leksikon će izlaziti u knjigama u nastavcima, a biće uključeni filozofski fakulteti, odeljenja za arheologiju i instituti pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Projekat pod radnim nazivom "Vinogorje, vinarije i vina Srbije", u partnerstvu sa Ministarstvom turizma, obuhvatiće zemljišta za potencijalne nove vinograde, sve vinarije koje postoje, koje će biti prikazane kroz "kju-ar" kodove, a radi se uz pomoć Geografskog informacijskog sistema, odnosno dronovima i drugim sredstvima.

"Kod 'Vinogorja' je jako zanimljivo da smo uključili neke specifične kategorije, kao što su crkvena i manastirska vina, školska i fakultetska vina, organska vina, autohtone sorte i tako dalje", naveo je Šarčević.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo kulture je uključeno u projektu digitalizacije Novina srpskih, kao početku srpskog novinarstva, a Službeni glasnik se obratio UNS-u i NUNS-u, i drugim institucijama u poduhvatu koji ima nacionalnu težinu.

"Sledeći projekat u najavi jeste i ono što smo već uradili kroz Unesko. To su naše zaštite kulturnih dobara, što čuvamo kao nematerijalnu baštinu. Počelo je od kola, slave i drugih stvari, do materijalne baštine, gde su manastiri, tvrđave", naveo je Šarčević.

Radi se i na digitalizaciji "Novina serbskih", odnosno Službenog glasnika, čemu se bilo i ranije pristupilo, a sada se posao nastavlja težim delom u kome su primerci van Srbije, odnosno prvi koji su bili urađeni u Beču.

Šarčević je dodao da je tu i izrada rečnika Slavenosrpsko-srpskog i Srpsko-slavenosrpskog, pošto imamo mnogo dela autora od 17. veka nadalje kada nije korišćena ortografija Vuka Karadžića.

"Mi imamo zarobljena u starom jeziku dela Dositeja, Lukijana Mušickog, Joakima Vujića, Dimitrija Davidovića i da ne nabrajamo dalje. I to sve radimo na savremenom srpskom, da mlađe generacije mogu da to čitaju", rekao je Šarčević.