Reditelj Lordan Zafranović dobitnik je nagrade za životno delo predstojećeg 71. Martovskog festivala, saopštili su danas organizatori iz Doma omladine Beograda (DOB).
"Zafranović je laureat koji svakoj nagradi koju dobije daje i deo sopstvene vrednosti i značaja", naveo je umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić.
Reditelj Lordan Zafranović izjavio je da Martovski festival ima posebno mesto u njegovoj karijeri, jer mu je kao početniku bio veliki san da tu prikaže svoje prve filmove i bila mu je velika škola.
On se zahvalio Gradu Beogradu što se i dalje održava festival koji je za njega kao početnika šezdesetih godina "bio čudo!"
"Doći sa 35-milimetarskim filmom na Martovski festival je bilo nešto što smo samo sanjali. Ovde je bio profesionalan, veliki festival sa značajnim imenima od kojih smo drhtali. Posebno od velikog (Krste) Škanate (1924-2017), koji nam je svima bio uzor", rekao je Zafranović.
Kada je prvi put učestvovao na Martovskom festivalu, Zafranović nije mogao da veruje kad je video da njegov film gleda 2.000 posetilaca u Domu sindikata, a nakon toga je usledila u DOB-u "više nego živa diskusija", i čitavo iskustvo je opisao kao "za pamćenje".
Zafranović je bio došao sa kratkim igranim filmom "Posle podne (puška)" (1967) i dokumentarnim "Ljudi (u prolazu)" (1967)a priznaje da nije mogao doći sebi kad je u novinama stigla ocena da je to "nešto najcrnje i najlažnije što se u dokumentarnom filmu napravilo".
"To je za mene bio strahoviti šok. Dali smo drugu Dalmaciju. Posmatrala se kao turistička razglednica - lepota, leto, sunce, kupanje, a ovde smo ušli u najcrnji deo druge Dalmacije, koja je nama bila puno bliža, nego ova laž koja se širi do danas", naveo je reditelj.
Zafranović se prisetio da mu, iako je bio odbačen od strane medija, nije smetalo da i dalje bude kritičan i na Martovski festival donosi polemičke filmove.
"Ovaj festival je bio za nas autore strahovito značajan. Radilo se o zaista izuzetnim svetskim talentima. Sa ovog festivala odlazili su filmovi na gotovo sve svetske festivale, u Lajpcig, Moskvu, Krakov, gde su dobijali izuzetno velike nagrade", rekao je Zafranović.
Naglasivši da je Martovski festival za njega bio velika škola, Zafranović je dodao da je festival "zadržao taj sjaj", i da ostaje vezan za salu DOB-a, gde su dolazili amaterski filmovi mladih autora sa festivala u Puli, i to je za njih bila "mala Pula".
Zafranovićevo ime je neraskidivo vezano za istoriju Martovskog festivala, pošto je ovde prikazao svoj prvi film 1966. godine, i 2019. predstavio svoj stoti film.
"Između svih ovih godina stala je jedna blistava rediteljska karijera u kojoj su se nizala remek dela u kratkom metru, dokumentarnom i celovečernjem igranom filmu", ocenio je DOB.
Kako je navedeno, Zafranović je nagrađivan na Martovskom festivalu i predstavio se kao jedan od najznačajnijih autora, ne samo kinematografije jugoistočne Evrope već u evropskim i svetskim okvirima.
Iz DOB-a su podsetili na Zafranovićeve naslove kao što su "Ave Marija" (1971), "Prvi valcer" (19781), "Antika" (1972), "Rad zida grad" (1975), "Zavičaj - Vladimir Nazor" (1978), "Krv i pepeo Jasenovca" (1983), "Lica terakota" (2003) ili "Simfonija nebeskog grada" (2004).
Ti filmovi su "deo ne samo istorije, nego i antologije našeg dokumentarizma i kratkog metra", ocenjeno je iz DOB-a.
Pre dve godine Zafranović je predsedavao žirijem 69. Martovskog festivala, a iz DOB-a je dodato da je time činio čast i "organizatorima, ali još i više autorima koji su poneli nagrade na završnoj svečanosti".
"On je oduvek uživao ugled velikog reditelja, ali i beskompromisnog stvaraoca, za kojega je naš veliki književnik i scenarista, Arsen Diklić, svojevremeno rekao 'da se ne boji da po stvarima kopa do dna", navedeno je iz DOB-a.
Martovski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma biće održan od 26. marta do 30. marta.