Komemorativni skup u SANU: Goran Petrović bio je jedinstven i kao umetnik i kao čovek
Goran Petrović je živeo kratko da sve svoje književne zamisli ostvari, kratko mereno godinama koje su ga vodile lavirintima života, izjavila je akademik Zlata Bojović na komemorativnom skupu posvećenom nedavno preminulom književniku i akademiku koji je održan u Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti.
Predstavljajući prisutnima detaljno biografiju i čitav Petrovićev (Kraljevo, 1961 – Beograd, 2024) opus, Bojovićeva je podsetila da je studirao jugoslovensku i srpsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, da je samo pre godinu dana primio nagradu "Beogradski pobednik", koja je pripadala ne samo njegovom delu "Papir sa vodenim znakom" već i temi kojom se godinama bavio – despotu Stefanu Lazareviću, kao i da je dugo kao bibliotekar u ogranku gradske biblioteke u Žiči, nedaleko manastira Žiča.
Po njegovom odlasku ostale su "nedopisane knjige koje su već postojale u rukopisima, nesumnjivo i one koje su bile u njegovim željama i planovima", dodala je Bojovićeva.
O jednom od najznačajnijih i najčitanijih savremenih srpskih prozaista, redovnom članu SANU govorio je i Miro Vuksanović koji je naglasio da je Petrović bio jedinstven u svemu, kao umetnik, književnik i čovek.
Akademik Vuksanović u svom govoru "Biće gore bez Gorana" se osvrnuo na težak i tužan period od pre dva meseca kada je Petrović iznenada otišao u bolnicu na ispitivanje, a onda je neočekivano usledio njegov večni odlazak.
Istakao je da je Petrović pisao dugo i sporo poslednjih 20 godina, kad se zna da vrhunska dela nastaju upravo tako, postepeno, te da Petrović nije bio pisac lake ruke. Takođe, Petrović kao pisac nikome nije ostao dužan, a „svi mi ćemo biti njegovi dužnici dokle god budemo čitali njegove knjige".
"Nisam imao snage da glasno pročitam naslov Goranovog tek objavljenog odlomka iz romana u nastajanju. A taj naslov jednako deluje mistično i onda i u ovom času – 'Na svetu ima dovoljno samo pene'. U takvoj peni je i ovo okasnelo priznanje koje zna da će nam bez Gorana među nama biti gore, a da će nam sa Goranovim knjigama biti bolje", zaključio je Miro Vuksanović.
Goran Petrović je bio vezan za ćirilicu i svoje knjige je objavljivao na ćiriličnom pismu, rodno Kraljevo mu je bilo izvorište i nadahnuće, a pisao je uglavnom kratku prozu i roman. Bio je pisac modernog senzibiliteta, a tokom života je rekao da su na njegovo stvaralaštvo uticali Milorad Pavić i Horhe Luis Borhes.
Njegovi romani i zbirke priča objavljeni su u više od 130 izdanja, od čega 60 u prevodu na strane jezike, a dobitnik je i najprestižnijih književnih priznanja.