Ukrajinski institut nacionalnog pamćenja naredio je da se istraži zaostavština čuvenog pisca Mihaila Bulgakova, kako bi se utvrdilo da li je autor "Majstora i Margarite" podržavao "rusku imperijalnu politiku".
Bulgakov, koji je rođen u Kijevu 1891. godine kada je on bio deo Ruskog carstva, pisao je na ruskom i proveo poslednje dve decenije života u sovjetskoj Moskvi, radeći na romanima, dramama i kolumnama.
Kako se navodi u saopštenju na sajtu ukrajinskog instituta, pisac je bio "imperijalista" u svojim stavovima uprkos godinama koje je proveo u Kijevu i "prezirao je Ukrajince i njihovu kulturu, mrzeo ukrajinsku želju za nezavisnošću, negativno govorio o formiranju ukrajinske države i njenih lidera".
Ukrajinski aktivisti su 2022. uspeli da uklone spomen-ploču Bulgakovu sa Nacionalnog univerziteta "Taras Ševčenko" u Kijevu. Najnovija odluka Instituta za nacionalno pamćenje mogla bi da dovede do demontaže još spomenika vezanih za Bulgakova.
Najpoznatiji po "Majstoru i Margariti" – objavljenom dugo nakon njegove smrti i takođe zabranjenom u Ukrajini – njegov roman "Bela garda" smešten je u Kijev tokom nemira 1918. Iako je delo zabranila sovjetska vlada, pozorišna predstava zasnovana na njoj – "Dani Turbinovih" – navodno je bila jedna od omiljenih Josifa Staljina.
Od početka vojne operacije u Ukrajini je intenzivirana kampanja za uklanjanje svih veza sa Rusijom i njenom kulturom. Kao deo ovog pokreta, Kijev je doneo zakon o "dekolonizaciji" uličnih znakova, spomenika, memorijala i natpisa.
U decembru 2022. u Odesi je srušena statua Katarine Velike, iako je grad osnovan po njenom naređenju 1794. Nekoliko gradova uklonilo je statue i spomen-ploče posvećene klasičnom ruskom pesniku Aleksandru Puškinu.
Moskva je osudila politiku poništavanja, rekavši da pokušaji da se ukine ruska kultura i "prisilna ukrajinizacija" zemlje krše međunarodne norme i krše prava oko četvrtine stanovništva Ukrajine koje govori ruski.