Jedan od najznačajnijih američkih romansijera današnjice, pesnik, esejista, scenarista, reditelj i prevodilac Pol Oster preminuo je u Njujorku u 78. godini od posledice raka pluća.
Svojim društvenim angažmanom svrstavao se među uticajne kritičare stanja savremenog sveta, i posebno savremenog američkog društva. Postao je poznat po svojoj neobičnoj i zagonetnoj postmodernističkoj fikciji i pričama koje se poigravaju temama slučajnosti i sudbine.
U svojim romanima Oster često pokazuje drugačiju Ameriku, punu usamljenika.
"Amerika je za veliki broj ljudi jedno vrlo samotno mesto i postoji neka tuga u američkom životu koju stalno osećam. Da, ima energije, da, ima optimizma, da, da, da... Sve te stvari koje svi znaju, no ispod svega toga ovde postoji jedna strahovita usamljenost. I ono što me više interesuje od tog optimizma jeste način na koji ljudi žive unutar ove prividno bujajuće, razvijene zemlje, uz svu tu prikrivenu tugu i osećaj nepovezanosti", rekao je autor svojevremeno u intervjuu beogradskoj "Politici".
Rođen je u Nju Džersiju u jevrejskoj porodici, diplomirao je svetsku književnost na Univerzitetu Kolumbija, a nakon studija se preselio u Pariz. U SAD se vraća 1974, počinje da piše eseje, pesme i romane.
Popularnost stiče 1980-ih godina a u svojoj vrlo plodnoj karijeri napisao je 34 dela – autor je romana G. Vertigo, Levijatan, Mesečeva palata, Njujorška trilogija, U zemlji poslednjih stvari, Knjiga opsena, Proročka noć, Bruklinska revija ludosti, Putovanja u skriptorijum, Čovek u mraku, Nevidljivi, Sanset park, Zimski dnevnik, 4321...
Napisao je dve memoarske knjige, knjigu eseja Umetnost gladovanja, kao i zbirku pesama Iščezavanja. Autor je scenarija za film Dim, koreditelj (sa Vejnom Vangom) filma Pandorina kutija, scenarista i reditelj filma Unutrašnji život Martina Frosta.
Osterove knjige su prevedene na više od dvadeset jezika, a na srpskom, zahvaljujući izdavačkoj kući "Geopoetika", dostupno je čak 13 romana, dok je u pripremi i njegov poslednji roman Baumgartner.