Kultura
Jovanović: Knjiga o Tesli je pokušaj sinteze njegovog lika i poruka
Branimir Jovanović je rekao da je knjiga rezultat višedecenijskog istraživanja, koje je radio privučen intuitivno činjenicom da postoji "neistražena građa i fantastično blago" o Tesli, pohranjeno u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu
Knjiga "Tesla – duh, delo, vizija", čije se treće izdanje nedavno pojavilo, predstavlja lični pokušaj razumevanja Nikole Tesle (1856-1943) kao velike istorijske ličnosti, izjavio je autor Branimir Jovanović. On je rekao da je to lična knjiga, iako je istoričar nauke i reč je o studiju o Tesli zasnovanoj na naučnoj metodologiji.
Jovanović je rekao da je knjiga rezultat višedecenijskog istraživanja, koje je radio privučen intuitivno činjenicom da postoji "neistražena građa i fantastično blago" o Tesli, pohranjeno u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.
"To istraživanje je polako počelo da dobija obrise. U radu na razumevanju Tesle, na rekonstrukciji lika i ideja, uobličila se svest da potraga za smislom njegovog života ima veze sa potragom za smislom sopstvenog života", rekao je Jovanović.
On je ukazao da "svi tragamo za smislom života, a najveći broj ljudi verovatno ne osvesti tu potrebu" i dodao da je njemu bilo važno što je razumevanje Tesle uticalo na njegov pogled na svet.
Prema njegovim rečima, knjiga je "pokušaj sinteze Teslinog lika i poruka koje iz svega toga možemo da izvučemo".
Prvo izdanje Jovanovićeve knjige je izašlo 2002. drugo 2013. godine, a iz "Vulkana" su naveli da treće izdanje predstavlja zapise Tesle, preuzeto iz različitih pisama i njegovog dnevnika, u kojima se otkrivaju duhovna širina, duševna dubina i nesvakidašnja unutrašnja snaga.
Kako je navedeno, u prvom delu knjige je istorijska rekonstrukcija Tesline ličnosti i života, u drugom je Tesla smešten u kontekst izabranih svetootačkih misli i pravoslavnog tumačenja filozofije istorije Žarka Vidovića.
Na kraju, autor razmatra ključna pitanja koja se tiču odnosa pravoslavnih intelektualaca, s jedne strane, i agnostika i ateista, s druge strane.
Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar je, između ostalog, primetio da se u Jovanovićevoj knjizi vidi uspešan napor da se "izdvoje formativne činjenice Teslinog iskustva".
Prema njegovim rečima, u Jovanovićevoj knjizi se "činjenice života rekonstruišu u punoj uverljivosti, pokušao je situirati Teslinu egzistenciju u okviru duhovne situacije vremena, koja ima svoje zakonitosti i očekivanja".
Lompar je naveo i da Jovanović pomera stvari ka dvadesetovekovnom metodološkom principu, da se rekonstruišu očekivanja i uverenja, koja strukturiraju kolektivno nasleđe iz kojeg će izroniti Teslin lik.
"To je ono što je vezano ovde na više mesta za Kosovsku i Svetosavsku tradiciju srpske kulture", dodao je Lompar.
Autor knjige "Tesla, duhovni lik", prezviter Oliver Subotić je ocenio da je Jovanovičevo delo veoma važno, jer je "to najpozdaniji izvor o Tesli trenutno". On je naveo da postoje tri referentna autora u svetu o Tesli, i da je pored Marka Sajfera i Bernarda Karlsona, Jovanović u prednosti jer je radio na izvornoj građi.
Prema njegovim rečima, Jovanović je koristio arhiv Muzeja Nikole Tesle, gde je nekoliko decenija radio na oko 150.000 dokumenata, dok su Sajfer i Karlson koristili oko 5.000 dokumenata.
"Pri tome, Sajfer i Karlson teško razumeju mentalitet srpskog naroda, što je razumljivo, a Jovanović je tu ponovo u prednosti", dodao je Subotić.
Prema njegovim rečima, stil Jovanovića "nije sušičav, piše naučno, ali je takav da uronite u to delo, osetite u kojem delu pristupa kao naučnik, a u kojem kao književnik".
Subotić je naglasio da je Jovanović uspeo da izbegne krajnosti prisutne među piscima, kao što su idealizacija, kada se pravi lik koji ne odgovara realnosti, ili kada se od ličnosti pravi božanstvo.
"Jovanović je najpouzdniji izvor o Tesli na svetskom nivou. Ima stil pisanja da naučnu građu možete lako da pročitate", naglasio je Subotić.
Napomenuvši da kod Tesle ne postoji dokument gde kritikuje crkvu ili hrišćanstvo, Subotić je kod njega ipak primetio u mislima velike amplitude i protivrečnosti.
Prema njegovim rečima, postoje određene ideje koje su heterodoksne i "ne mogu da se smeste u pravoslavlje, kao ideja da je čovek automat ili o Marsovcima".
Subotić je dodao da je Tesla pokušavao na univerzalistički način da pronađe zajedničko između svetskih religija, kao i između hrišćanstva i budizma. Napomenuvši da Tesla govori o Tvorcu sveta i Bogom danim silama, Subotić je dodao da se poslednjih pet godina života "kroz epsku poeziju vraća hrišćanskom ključu", što i Jovanović apostrofira.
