Rusi i Srbi obeležili Vidovdan u Moskvi: "Kosovo – najskuplja srpska reč" (VIDEO)

U prestonici Rusije, na Pravoslavnom univerzitetu "Svetog Tihona" održana je manifestacija pod nazivom "Kad se vojska na Kosovo vrati", posvećeno 635. godišnjici od Kosovske bitke.

Cilj ovog događaja je, kako navode naši sagovornici, jačanje srpsko-ruskih odnosa, upoznavanje naroda sa velikim praznikom, kao i pružanje podrške bratskom narodu.

Vidovdan – još jedna veza između Rusa i Srba

Kako kaže za RT Balkan Marko Jeftić, sveštenik iz Mladenovca, Rusi organizuju ovaj događaj jer mogu na pravi način da shvate važnost Vidovdana.

"Ako uzmemo u obzir da smo u svega devet godina razlike mi imali bitku na Kosovu polju, a Rusi na Kulikovom polju, da je uzrok, a i neprijatelj u obe bitke bio bezmalo isti, onda vidimo da ima više sličnosti. Upravo zbog svega toga, bratski ruski narod svim svojim bićem oseća i želi da obeleži događaj koji je u našem istorijskom i narodom sećanju izuzetno važan", objašnjava Jeftić.

Rusi, kako dodaje, ovim postupkom žele i da nam pokažu da su veliki istorijski narod sa jasnim usmerenjem i ciljem u budućnosti.

"Takođe, Rusi nama Srbima pokazuju da nismo sami i da postoji još neko na ovome svetu ko poštuje naše žrtve i razume našu ulogu u borbi protiv zajedničkog neprijatelja", ističe Jeftić.

Na pitanje, koliko je Vidovdan po njegovom mišljenju kao praznik značajan za srpski i ruski narod, naš sagovornik odgovara:

"Vidovdan je večiti podsetnik. Dovoljno je biti pravoslavni hrišćanin, da bi se razumelo da ovaj dan predstavlja ispunjenje Hristove zapovesti ljubavi: 'Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za bližnje svoje' (Jovan, 15,13). Upravo zato dan kada se molitveno sećamo svih onih koji su živote položili za veru i otadžbinu, a u kontekstu savremenih iskušenja u svetu, Vidovdan predstavlja još jednu sponu između Rusa i Srba", ističe sveštenik.

Jačanje srpsko-ruskih odnosa

Ovakvi praznici, prema rečima Jelene Osipove, doktora filologije, vanrednog profesora Katedre za slovensku filologiju na Pravoslavnom univerzitetu "Svetog Tihona", najviše doprinose jačanju odnosa naša dva bratska naroda.

Ovo veče, kako dodaje, ima obrazovne i vaspitne ciljeve.

"Privlačimo učenike i decu, koja vrlo rado učestvuju u pripremi praznika, da bi oni odrastali na plemenitim primerima ljubavi prema Bogu i svom slovenskom rodu, oličenim u knezu Lazaru i njegovim vitezovima, kraljici Milici, Kosovski devojki i majci Jugovića", objašnjava, dodajući:

"Tim pre što se ideja o Kosovskoj žrtvi i Kosovskom zavetu zasniva na srpskom razumevanju Golgotske žrtve, Raspeća i Vaskrsenja Hristovog. Srpske drevne crkve i manastiri na Kosovu i Metohiji prava remek-dela pravoslavne arhitekture evropskih dimenzija. Istovremeno, ne treba zaboraviti zastrašujuće probleme i teškoće koje je srpski narod iskusio i koje danas doživljava na Kosmetu."

"Kosovo – najskuplja srpska reč"

Zahvaljujući Kosmetu, nastavlja Osipova, Srbi su našli svoje pravo istorijsko lice kao zreo hrišćanski narod. 

"Ako se suština i jezgro srpske tradicije i samog srpskog zemaljskog postojanja može izraziti jednom rečju, onda bi to bila reč Kosovo. Svakako najskuplja srpska reč, kako reče Matija Bećković. KiM je učvršćenje i potvrda svetosavskog opredeljenja u korist Carstva Nebeskog, samo u težim okolnostima. Zahvaljujući njemu, Srbi su našli svoje pravo istorijsko lice kao zreo hrišćanski narod, jer vernost pravoslavnoj veri i istrajnost u nevoljama pomaže nam da nađemo strpljenje i nadu", naglašava naša sagovornica.