Kultura
U Andrićgradu dodeljena "Velika nagrada Ivo Andrić" nobelovcu Abdulrazaku Gurni
"Radujemo se što je danas sa nama, ovde u Andrićgradu, jedan od deset najboljih pisaca na svetu, to malo ko sebi može da priušti", rekao je dodeljujući nagradu Gurni Emir Kusturica
Nobelovcu Abdulrazaku Gurni, književniku iz Tanzanije, danas je u Andrićevom institutu u Andrićgradu u Višegradu uručena "Velika nagrada Ivo Andrić" za životno delo. Nagradu Gurni uručio je idejni tvorac i graditelj Andrićgrada, direktor Andrićevog instituta, režiser Emir Kusturica, a svečanosti u Andrićgradu prisustvovali su, pored ostalih, patrijarh srpski g. Porfirije, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, brojne zvanice.
"Velika nagrada Ivo Andrić" uručena je danas i pesniku Saši Radojičiću za zbirku pesama "Tobogan".
"Radujemo se što je danas sa nama, ovde u Andrićgradu, jedan od deset najboljih pisaca na svetu. To malo ko sebi može da priušti i malo ko može da dovede tako značajne ljude i samom pojavom njihovom izazove radost i ushićenje koji nam svakodnevno izmiču gledajući rijaliti programe, nove zvezde koje iz svog selebriti sistema upadaju u naše živote, opterećuju i truju", rekao je danas u Andrićgradu Emir Kusturica uručujući nagradu Gurni.
Po rečima Kusturice, Gurna po svemu podseća na Ivu Andrića i po tome što govori o kolonijalizmu, o posledicama kolonijalizma u Africi, u svim njegovim romanima prisutni su stranci, a "mi ovde najbolje znamo šta znači prisustvo stranaca".
"Upisani smo u istoriju kao neko ko je započeo Prvi svetski rat, a mi ga nismo započeli, mi smo samo imali Mladu Bosnu kao organizaciju koja je BiH htela da iščupa iz kolonijalnog zagrljaja. Taj kolonijalni zagrljaj danas, na žalost, i dalje postoji, mi ovde osećamo prisustvo onih koji su nam zagorčavali život vekovima", rekao je Kusturica.
Abdulrazak Gurna, nobelovac, veliki književnik, zahvalio je primajući nagradu Emiru Kusturici i Andrićevom institutu.
"Pročitao sam Andrićev roman 'Na Drini ćuprija' pre mnogo godina, početkom devedesetih. Ivo Andrić bio je plodan autor, romana, kratkih priča, poezije i eseja, imao sam sreće da pročitam i njegov roman 'Omer paša Latas'. Obe knjige duboko su ukorenjene u istoriju Bosne i Hercegovine, njegove zemlje, i u tom smislu nam mnogo kazuju. Mi smo na gubitku jer njegovo delo nije više prevođeno i dostupno na engleskom jeziku", rekao je Gurna.
Po rečima velikog književnika, važno je čitati književna dela iz različitih delova sveta.
"Književnost pričinjava zadovoljstvo, ogromno zadovoljstvo, kome nije cilj da nas nasmeje ili razonodi, već zadovoljstvo koje nam proširuje vidike. Književnost nam donosi i novine, govori o stvarima za koje nismo znali ili iz ugla koji nismo prethodno razmatrali. Govori nam i o onome što znamo, uverava nas da je naše razumevanje sveta zajedničko sa drugi ljudima. Uverava nas u našu čovečnost", rekao je Gurna.
Dobitnik "Velike nagrade Ivo Andrić" podsetio je danas, govoreći na svečanosti, da je bio školarac u Zanzibaru kada je Andrić dobio Nobelovu nagradu.
"Sa žaljenjem konstatujem da ta vest nije zabeležena u mojoj svesti. Nisam tada ni znao šta je Nobelova nagrada. To je bilo na vrhuncu pokreta nesvrstanosti i znali smo da su Jugoslavija i njen predsednik bili pristalice tog pokreta. Možda deluje da je bilo davno, ali tada su mnoge nacije zadobile svoju slobodu od dominante evropske moći, ali su posledice i dalje prisutne", rekao je Gurna.
Pesnik Saša Radojičić zahvaljujući na nagradi, govorio je o Andrićevom delu, zaključio je da delo našeg nobelovca odlikuje duboko i trajno razumevanje istorije i istorijskih dešavanja, veliko razumevanje čovekove psihe, i savršena rečenica.
"Svi ćemo se saglasiti da je Morava srpska reka jer ona teče kroz Srbiju. Ali srpska reka je i Drina jer oni koji žive na njenim obalama govore istim jezikom", rekao je Radojičić.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, govoreći na svečanosti, podsetio je na dane kada se "pojavio Kusturica i rekao da želi da napravi grad posvećen Ivu Andriću".
"U prvoj viziji tog grada bio je i ovaj institut koji će se pokazati kao jedna od njegovih najboljih odluka. Moja dužnost kao predsednika republike koja ima ovakav institut na svom prostoru jeste da pojačava njegove kapacitete i stvorimo sve materijalne i logističke pretpostavke da on još bolje radi. Velika je stvar da jedan dobitnik Nobelove nagrade ima svoj grad, svoj institut i svoju visoko cenjenu nagradu. RS je zainteresovana da to bude primećeno u široj javnosti, ne samo književnoj", reči su predsednika Dodika.
