Kažu da članove porodice ne možemo birati, ali - da li je to zaista tako? Do skora se verovalo da jeste, ali je jedno istraživanje naučnika Nacionalne Akademije Nauke dokazalo da svako od nas sa svojim bliskim prijateljima deli i određeni procenat gena. Dakle, članove porodice ipak možemo birati, tako što ćemo sebi odabrati prave, iskrene prijatelje.
"Posmatrajući kompletan genom otkrili smo da imamo genetskih sličnosti sa našim prijateljima", rekao je Džejms Fauler, profesor medicinske genetike, u intervjuu za Si-En-En.
Koliko procenata gena delimo sa prijateljima
Profesor Fauler je ovu temu istraživao punih deset godina, analizirajući 1.932 osobe. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe, i to tako da jednu grupu čine parovi jako bliskih prijatelja, a drugu - potpuni stranci. Naučnik je sa svojim timom posmatrao čak milion i po markera genetskih varijacija, kako bi ustanovio u kojoj meri je svaka osoba slična svom paru.
"Otkrili smo da delimo oko 1 procenta gena sa našim prijateljima", zaključio je profesor Fauler.
"To je, ukoliko posmatramo prosečne vrednosti, jednako broju gena koje delimo sa rođacima u četvrtom kolenu ili članovima porodice sa kojima imamo zajedničke pra-pra-pra-praroditelje", dodao je on. Međutim, zajednički geni (unutar tih 1 posto) nisu jednako raspoređeni, već neki dominiraju, a nekih ima tek u tragovima.
Jedna vrsta gena je preovladavala, a naučici su otkrili još jednu zanimljivost
Analizom je ustanovljeno i da su geni olfaktornog sistema (čula mirisa) ubedljivo najprisutniji. Drugim rečima, i mi i naši bliski prijatelji imamo tendenciju da mirise osećamo na isti način. Primera radi, miris kafe u kafeteriji prijaće oboma, a miris acetona će, na primer, izazivati neprijatan osećaj.
Istražujući ovu temu, naučnici su došli do još jednog, usputnog otkrića. Naime, ljudi imaju tendenciju da se zbližavaju sa ljudima čiji je imunološki sistem drugačiji. Time se zaštita od mikroba i drugih patogena povećava, odnosno proširuje se spektar zašitite organizma na račun "prijateljskog" imuniteta.