Visoke temperature koje već danima vladaju (i koje će vladati sve do kraja septembra ako je verovati prognozama meteoriloga), vlasnike pasa stavljaju pred veliku dilemu: prošetati psa po usijanom asfaltu i tako rizikovati opekotine šapa ili, pak, za šetnju odabrati travnatu površinu i rizikovati da se psu pod krzno i kožu zabode popino prase.
Popino prase "vreba" sa svih strana - ni jedan pas nije potpuno zaštićen
Popino prase je jedna od najrasprostranjenijih korovskih biljaka, koja se na našim prostorima može naći bilo gde - u dvorištu, parku, pa i na specijalizovanim igralištima za pse. Ona je ujedno i jedan od najvećih neprijatelja naših krznenih članova porodice, zbog koje za samo jedan tren njihovo zdravlje i život mogu biti ugroženi.
Prilikom hodanja po travnatim površinama, psima, a naročito onima sa dugom dlakom, se popino prase može upetljati u krzno. Tako upetljano, ono svojom oštrijom stranom nastavlja da "putuje" dalje ka koži i zatim prodire u nju. Međutim, ni tu nije kraj: nakon ulaska pod kožu ono i dalje nastavlja da se kreće, sve dublje ulazeći u tkiva.
Ovi simptomi ukazuju na to da je popino prase prisutno u organizmu psa
Ukoliko se popino prase zabode između jastučića šapa, pas će vam jasno pokazati da ga to mesto boli - on će početi da hramlje i uporno će lizati šapu. Na mestu zabadanja popinog praseta jasno je uočljiv i otok koji je ispraćen crvenilom, a ukoliko se povreda ne sanira u kratkom roku, moguća je i infekcija i nastanak apscesa.
Popino prase ne mora nužno da se zabode u šapu - ono može da prodre i u oko psa, u ušni kanal, pa i u njušku. Pojačan sekret iz uha ili njuške ili suzenje očiju, kao i trljanje šapom povređenog mesta bi trebalo da vas zabrine, a ukoliko niste sigurni da li je problem popino prase ili nešto drugo, najbolje bi bilo da se obratite veterinaru za pomoć.
Kako sprečiti zabadanje popinog praseta i odstraniti ga ukoliko je ono prodrlo u kožu
Odstranjivanje popinog praseta nikako ne bi trebalo da vršite samostalno - najčešće će ovo podrazumevati hirurški zahvat, jer se ono ne može samo izvući, već se psu mora napraviti rez na koži kako bi se bezbedno uklonili svi delovi biljke. Ukoliko je ona plitko pod kožom, zahvat će biti rutinski, ali ukoliko je prodrlo duboko i došlo do organa - operacija može biti dosta zahtevna.
Ono što bi svi vlasnici pasa trebalo da urade kako bi prevenirali zabadanje popinog praseta jeste da dobro pregledaju ljubimca nakon svake šetnje i temeljno opipaju celo telo psa, a naročito šape. Dugodlake pse bi leti bilo poželjno čak i ošišati, kako bi se smanjio rizik od zabadanja popinog praseta.