Frederika Luiza Šarlota Vihlemina Pruska je svog budućeg supruga, Nikolaja I, upoznala davne 1814. godine, u vreme kada se još nije ni znalo da će on naslediti presto. Varnice između njih dvoje nisu planule odmah, iako se njoj Nikolaj dopao, ponajviše jer se ona nije mogla pohvaliti nekom lepotom. Međutim, nakon pune tri godine od upoznavanja, Aleksandra i Nikolaj su konačno "kliknuli", a njihova ljubav trajala je, uz dosta uspona i padova, sve dok ih smrt nije rastavila.
"Nikolaj nije izneverio moja očekivanja i nade"
Po tradiciji dinastije Romanov, izabranica Nikolaja I je morala da primi hrišćanstvo i tokom svadbene ceremonije promeni ime. Tako je Fredirika Luiza postala Aleksandra Fjodorovna. Memoari koje je ona vodila svedoče o jakim emocijama između supružnika: "Osetila sam neverovatnu sreću kada su se naše ruke spojile. Imam puno poverenje u mog Nikolaja, on nikada nije izneverio moja očekivanja i nade".
Nikolaj I i Aleksandra Fjodorovna su imali puno dece
Nekoliko meseci nakon venčanja novopečeni mladenci dobili su prvo dete, sina Aleksandra. "Naša se sreća udvostručila", zapisano je u dnevniku. Deca su se samo rađala: prvo Marija, pa Olga, pa Aleksandra. Rađanje ženske dece je delimično izazivalo tenziju u porodici, jer su ruskom tronu bili potrebni naslednici. Srećom, situacija se ubrzo promenila i par je dobio i trojicu sinova: Konstantina, Nikolaja i Mihaila.
Život se preokrenuo za tren, a caricu je "dijagnoza" podstakla na tešku odluku
Nažalost, 7. trudnoća je bila i poslednja: carici je nakon toga bilo zabranjeno da ima seksualne odnose sa suprugom, kako bi se sprečilo novo začeće. Po mišljenju lekara, njeno telo to ne bi izdržalo. Suočivši se sa strašnom "dijagnozom", Aleksanra je Nikolaju I, na sopstvenu inicijativu, dozvolila da ima partnerke sa strane. Na kraju krajeva, ona je smatrala da je bolje i tako nego da joj radi bilo šta iza leđa.