Ivan IV Vasiljevič se u istoriju "upisao" kao jedna od najkontroverznijih i najmističnijih ličnosti, koja je svojim teškim karakterom i žestokim obraćanjem sa podanicima i zaslužio nadimak Grozni. Istina, nije sve bilo baš tako crno: on je bio jedan od najobrazovanijih ljudi svog vremena, posedovao je fenomenalno pamćenje i teološku erudiciju. Zahvaljujući tome, on je ostavio dubok trag u ruskoj istoriji i tako postao predmet mnogih savremenih istraživanja i naučnih radova.
Prva rekonstrukcija lica Ivana Groznog u istoriji
Pravo lice cara bilo je vekovima "izgubljeno", a prvi susret sa njim se u savremenoj istoriji dogodio tek 1963. godine, kadaje sovjetski naučnih Mihail Gerasimov izvršio ekshumacinju njegove grobnice. I pored odrađene restauracije careve lobanje naučnici nisu imali mnogo toga čime bi se mogli pohvaliti: na njoj su postojala brojna oštećenja u predelu desne slepoočnice, pa je bez tehnologija kakve danas imamo bilo pratkično nemoguće ustanoviti kako je tačno on izgledao.
Sada tačno znamo kako je izgledao Ivan Grozni
Srećom, jednom brazilskom forenzičkom umetniku, Ciceru Moraesu, je pošlo za rukom da uz pomoć savremenih alata uradi aproksimaciju lica Ivana Groznog. Koristeći postojeće istorijske podatke, on je prvo napravio 2D projekciju careve lobanje, a potom ih iskoristio i za 3D rekonstrukciju. Ukrštajući niz tehnika i projekcija dobijenih tomografskim skeniranjem lobanja živih pojedinaca, Moraes je uspeo da generiše ukupno 9 fotografija za koje se smatra da su (trenutno) najverniji prikaz prvog ruskog cara.
A znamo i kakve je bio građe
U naučnom radu koji je Brazilac objavio navedene su i druge fizičke karakteristike Ivana Groznog. Njegov skelet je pokazao da je za života on bio visok izmešu 178 i 180 centimetara, kao i da je imao između 85 i 95 kilograma. Njegova građa je više podsećala na sportsku: telo je bilo utrenirano i jako, što potvrđuju i zapisi sa sredine 16. veka u kojima je navedeno da je car "bio visok, da je imao snažno telo i da je bio debeo". Kada je reč o poreklu, ono je bilo "mešovito": imalo je karakteristike i dinarske grupe i južnoevropske, navedeno je u radu.