Česti, a manji obroci ili tri veća - šta ima veću korist za organizam

Široko je prihvaćeno da ljudi treba da podele svoju dnevnu ishranu na tri velika obroka - doručak, ručak i večeru, kako bi bili što zdraviji i kako bi se osećali bolje. Ovo uverenje prvenstveno potiče od ranih studija, ali poslednjih godina stav se menja i naučnici su predlagali da su manji obroci koji se jedu češće, daleko bolji. Navodno smo tako sitiji, ubrzavamo metabolizam, stabilizujemo šećer, sprečavamo prejedanje.

Učestalost obroka i hronične bolesti

Česti obroci mogu poboljšati nivoe masti u krvi i smanjiti rizik od srčanih bolesti, pokazivale su rane studije. Ljudi koji jedu manje, a češće imaju bolje nivoe holesterola u poređenju sa onima koji jedu manje od tri obroka dnevno.

Konzumiranje više od četiri obroka efikasnije u povećanju HDL holesterola i u smanjenju triglicerida, navodi se u istraživanju iz 2019. Ova studija nije pokazala razlike u ukupnom holesterolu i važno je napomenuti da je ovo posmatračka studija, što znači da može samo pokazati vezu, a ne uzrok.

Takođe, veća učestalost obroka može biti povezana sa smanjenim rizikom od dijabetesa i srčanih bolesti, navodi se u naučnom pregledu objavnjenom u časopisu Circulation.

Učestalost obroka i gubitak težine

Postoji široko rasprostranjeno uverenje da česti obroci pomažu kod gubitka kilograma, ali istraživanja u ovoj oblasti su mešovita.

Na primer, jedna studija je uporedila uticaj tri velika obroka dnevno i šest manjih, češćih obroka na telesnu masnoću i osećaj gladi. Obe grupe su dobijale dovoljno kalorija za održavanje trenutne težine sa istom raspodelom makronutrijenata: 30 odsto energije iz masti, 55 odsto iz ugljenih hidrata i 15 odsto iz proteina.

Pasta je dobra za zdravlje, ali i za mršavljenje

Na kraju studije, istraživači nisu primetili razliku u potrošnji energije i gubitku telesne masnoće između dve grupe. Zanimljivo je da su oni koji su konzumirali šest manjih obroka tokom dana imali veći osećaj gladi i želju za hranom u poređenju sa onima koji su jeli tri veća obroka dnevno.

Iako je u oba slučaja kontrolisan unos kalorija, istraživači su izneli hipotezu da bi oni koji konzumiraju česte obroke mogli unositi više kalorija dnevno u odnosu na one koji jedu ređe.

Naučnici su jasni i ističu da zdravi odrasli mogu sprečiti dugoročno povećanje težine ako:

• jedu ređe
• jedu doručak i ručak u 5 do 6 sati razmaka
• izbegavaju užine
• konzumiraju najveći obrok ujutru
• poste 18-19 sati noću, govori studija objavnjena u National Library of Medicine, a 

Šta je bolje - manji a češći obroci ili obilniji doručak, ručak i večera

Ne postoje čvrsti dokazi koji bi sugerisali da je jedan "stil" ishrane bolji od drugog - oba mogu ponuditi zdravstvene koristi ako se vodimo obrazcima zdrave ishrane.

Dakle, na kraju se sve svodi na lične preference i koji pristup najbolje nama odgovara. Pored toga, ako imamo određena zdravstvena stanja ili hronične bolesti, jedan stil može biti korisniji u odnosu na drugi.

Kao i uvek, neophodno je da popričamo sa svojim lekarom pre nego što napravimo bilo kakve značajne promene u ishrani.

Kome se preporučuju češći a manji obroci

Određene grupe mogu imati koristi od šest do 10 malih, čestih obroka i uključuje ljude koji pokušavaju da se ugoje, imaju gastroparezu ili gastrointestinalne simptome kao što su mučnina, povraćanje ili nadimanje, naglašava se u studiji obajvljenoj u Nutrition in Clinical Practices.

Ako je cilj da smršamo, važno je voditi računa o veličini porcija. Mali, česti obroci neretko se konzumiraju u obliku gotove, prerađene hrane i grickalica kojima nedostaje mnogo vitalnih hranljivih materija, koje su potrebne telu, pa je važno da se fokusiramo na kvalitet hrane koju konzumiramo.

Ko treba da konzumira ređe, a veće obroke

Osobe koji mogu imati koristi od tri veća obroka dnevno su oni koji imaju poteškoća da kontrolišu količinu hrane koju unose, zatim oni koji su skloni da ne jedu pažljivo, kao i oni koji imaju mnogo obaveza i možda nemaju vremena da planiraju i pripreme nekoliko hranljivih mini obroka dnevno.