Magazin
Koje bi namirnice trebalo da jedemo češće, a koje potpuno da izbegavamo kako godine odmiču
Ishrana je usko povezana sa kvalitetom života, ali i načinom na koji naš organizam stari. Stoga je važno da razumemo koje su to namirnice naši najbolji saveznici u ovom prirodnom procesu, a koje mogu naneti više štete nego koristi, iako su bogati vitaminima i mineralima.
Od rođenja pa sve do starosti naše potrebe u pogledu nutrijenata se menjaju: u 20-im godinama lako možemo da "preguramo" dan sa jednim obrokom, o kome čak ne moramo ni razmišljati da li je izbalansiran, u 30-im se organizam već polako menja i zahteva od nas drugačiju ishranu koja podrazumeva više kvalitetnijih obroka, a 40-te donose nove promene i prilagođavanje ishrane drugim prirodnim procesima koji se dešavaju u telu, kao npr menopauza kod žena. Koju bi to namirnicu, kako starimo, trebalo unositi što više, a koju, nasuprot tome - izbegavati u širokom luku?
Ove namirnice bi trebalo da jedemo što više
Namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama i proteinima, poput lososa i drugih masnih riba trebalo bi da se na trpezi nalaze što češće, naročito u srednjim i poznim godinama objasnio je doktor Kevin Kuk. "Stariji odrasli bi trebalo da teže tome da najmanje dva puta sedmično unose omega-3 masne kiseline, premda one igraju značajnu ulogu u održavanju kognitivnih funkcija i sprečavanju zapaljenskih procesa koji mogu voditi ka ozbiljnijim stanjima u organizmu", naveo je stručnjak u intervjuu za Hafington Post. Osim ribe, nutricionisti preporučuju da se u poznom dobu konzumira i što više zeleniša, koji je bogat elementima koji podržavaju moždane funkcije - luteinom, vitaminom B, folnom kiselinom, riboflavinom i niacinom.
A ove - izbegavati
Citrusno voće, između ostalog i grejpfrut sprečava crevne enzime da razgrađuju uneti medikament, jer u sebi sadrži hemikaliju furanokumarin. Zbog toga se može desiti da se učinak leka udvostruči, pa i utrostruči, nanoseći veliku štetu organizmu, upozoravaju naučnici. "Uzimanje jedne tablete određenog leka sa čašom soka od grejpfruta je kao uzimanje 20 tableta odjednom sa čašom vode", upozorio je Dejvid Bejli, klinički farmakolog u intervjuu za Si-Bi-Si. Do interakcije između grejpa i lekova može doći i nekoliko sati nakon konzumacije, a stručnjaci upozoravaju da ona nastaje ukoliko medikamenti imaju makar jednu (ili sve tri) ključne karakteristike: lekovi se uzimaju oralno, procenat aktivne supstance koji se aprorbuje je nizak ili srednji i lek se metaboliše enzimom citokrom P450 3A4.
