Magazin
Eskpert otkriva kako je došlo do "najvećeg kompjuterskog kolapsa u istoriji"
Korisnike korporativnih kompjutera sa "Majkrosoftovim" operativnim sistemom je 19. jula dočekao takozvani "plavi ekran smrti" - znak da je došlo do greške u sistemu. Nedavni kompjuterski kolaps je bio oštar podsetnik na to koliko svakdonevni život zavisi od tenhologije, kao i koliko samo jedan kvar može da poremeti funkcionisanje avio-kompanija, banaka, medijskih kuća širom sveta... Ako je tako "mala stvar" napravila toliko velikih problema širom sveta, šta ovo znači za tehnologiju u budućnosti?
Svet kakav poznajemo sve se više oslanja na digitalnu povezanost, za koju smo sigurni da uvek radi tiho i marljivo "u pozadini". Toliko se oslanjamo na nju da, kada je došlo do IT kolapsa koji je korisnicima korporativnih kompjutera sa "Majkrosoftovim" operativnim sistemom prekinuo rad, nismo mogli da verujemo kako tehnologija zapravo može biti krhka, kaže Feng Li, šef katedre za informacioni menadžment, prodekan za istraživanje i inovacije, Bajes Biznis škole, Univerziteta u Londonu.
Kako je jedno ažuriranje softvera uništilo polovinu interneta u svetu
Pokrenuto jednim neispravnim softverskim ažuriranjem koje je obezbedila firma za sajber bezbednost "Kraudstrajk", ovaj kolaps je imao katastrofalan uticaj na kompanije koje koriste "Majkrosoft" operativne sisteme (aerdromi, medijske kuće, prodavnice...).
Ovaj incident, opisan kao "najveći IT prekid u istoriji", podseća nas na široku mrežu IT veza koje održavaju našu digitalnu infrastrukturu, kao i na dalekosežne posledice kada nešto krene naopako.
Počelo je sa kašnjenjima na aerodromima, što se pretvorilo u široko rasprostranjeno otkazivanje letova. Svi letovi nekoliko velikih američkih avio-kompanija ("Delta", "Junajtid" i "Amerikan erlajns") bili su obustavljeni, a zaustavljen je i vazdušni saobraćaj na aerodromu u glavnom gradu Nemačke, Berlinu. U isto vreme su i svi aerodromi u Španiji prijavili "incidente" zbog tehničkih problema.
Smetnje u radu su doživele mnoge banke i prodavnice, a i srpska avio-kompanija "Er Srbija" je imala "veća odstupanja od planiranog rada letenja" u putničkom avio-saobraćaju. U međuvremenu je prekinut i prenos na brojnim TV i radio stanicama, kako i u drugim zemljama, pa i kod nas, jer je i medijska kuća N1 objavila da se suočava sa tehničkim problemima.
Kompanija "Kraudstrajk" u centru pažnje
Pored razotkrivanja digitalnog temelja koje održava naše društvo i ekonomiju, prekid je takođe naglasio geopolitičke dimenzije oslanjanja na tehnologiju. "Kradustrajk" ima skoro 24.000 klijenata, što ukazuje na to da će dalje rešavanje poteškoća biti zahtevno i složeno.
Svaki od tih kupaca je sam po sebi ogromna organizacija, tako da je teško proceniti broj pojedinačnih računara koji su pogođeni, navodi Bi-Bi-Si.
Zemlje sa jakim vezama sa "Majkrosoftom" i "Kraudstrajkom", kao u SAD, najviše su pogođene, ali činilo se da su preduzeća u zemljama poput Kine, sa svojom relativno izolovanom i kontrolisanom IT infrastrukturom, imale manje posledice, dok Rusija nije imala nikakve.
Iz ovog razloga su se javile i brojne sumnje da nije u pitanju bio kvar, već hakerski napad. Međutim, izvršni direktor kompanije "Kraudstrajk" Džordž Kurc javno izvinio zbog globalnog tehnološkog problema koji je poremetio rad kompanija. Ovo je potvrdilo da je u pitanju kvar u sistemu ažuriranja, a ne, kao što su neki pretpostavljali, sajber napad iz Rusije, Kine ili Severne Koreje.
Uz to, Kina, Rusija i sve veći broj drugih zemalja aktivno su razvile sopstvene mere sajber bezbednosti i digitalne infrastrukture, koje su možda ublažile posledice ovog incidenta.
Kolaps služi kao oštar podsetnik da se tehnološka zavisnost može pretvoriti u geopolitičku ranjivost, pri čemu državni organi sve više moraju da razmotre ne samo ekonomske, već i strateške i geopolitičke implikacije svojih IT saveza, piše Feng Li za The Conversation, a prenosi "Sajens alert".
Oporavak i budućnost
Predstojeći spori proces oporavka će pokazati značajne izazove koji dolaze u obnavljanju usluga unutar našeg složenog, duboko međusobno povezanog digitalnog ekosistema. Ovaj događaj je pokrenuo ozbiljna pitanja o otpornosti "Majkrosoft" operativnih sistema i mera sajber bezbednosti "Kraudstrajka", koje bi trebalo da ih štite.
Sada više nego ikada, jasna je hitna potreba da se metode sajber bezbednosti ponovo procene i preispitaju. Poboljšanje otpornosti sistema da bi izdržao poremećaje velikih razmera mora biti prioritet.
Šta će biti sa AI
Još nešto što pokreće mnoga pitanja je sledeće: Ako samo jedna softverska greška može da uništi avio-kompanije, banke, trgovce na malo, medijske kuće i još mnogo toga širom sveta, da li su naši ranjivi sistemi spremni za veštačku inteligenciju?
Možda bi trebalo više ulagati u poboljšanje pouzdanosti trenutnih softvera, umesto da žurimo sa novim četbotovima i AI asistentima - neregulisana industrija veštačke inteligencije može biti uzrok novih i čak mnogo većih katastrofa.
Iako je važno da prihvatimo ove nove tehnologije, takođe moramo da ispravimo osnovne. Operateri za sajber bezbednost moraju da obezbede pouzdano upravljanje i održavanje tehnologije, tako da mogu da se suoče sa bilo kojim izazovom, od napada na sajber bezbednost do jednostavnog ažuriranja softvera.
