Prva žena kapetan u ATR floti za RT Balkan: Gledajući oca vojnog pilota, pojavila se želja za letenjem
Ukoliko ovih dana letite ka Tivtu, Veneciji ili Ljubljani, možete očekivati da će da vam se obrati kapetan ATR aviona Vanja Marčeta. Titulu je dobila nedavno, ali ovaj momenat u njenoj karijeri je možda bio očekivan. Još kao mala, rekla nam je, maštala je da postane pilot. Ova želja nije sličajna, jer je imala na koga da se ugleda od malih nogu:
"Gledajući oca vojnog pilota, još u najranijem detinjstvu u meni se pojavila velika želja za letenjem. Kada sam imala pet godina, počela sam da maštam o tome da jednog dana postanem pilotkinja. Ugledajući se na oca, želela sam da upišem vojnu akademiju i postanem vojni pilot, ali me je život odveo u civilno vazduhoplovstvo u kojem i dan danas uživam", priča Vanja Marčeta specijalno za RT Balkan.
Danas je kapetan u ATR floti i iza nje je veliko iskustvo, ali prvo upravljanje avionom se ne zaboravlja:
"S obzirom na to da mi je otac pilot, prvi put sam letela avionom još kao beba, dok je moje prvo upravljanje avionom bilo na akademiji u Vršcu. Bio je to veličanstven osećaj, kao da tu oduvek i pripadam. Letenje je moja velika ljubav, izvor radosti i smiraj", ističe Vanja.
Ništa bez porodice, posebno oca
Tokom školovanja i same karijere, nije izostala podrška porodice, posebno tate:
"Moj profesionalni put je počeo upisom u Pilotsku akademiju u kojoj se stiče osnovna pilotska obuka. Ona se sastoji iz teorijske nastave čije predmete polažemo u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva i praktičnog dela, odnosno letenja na jedno-motornim i dvomotornim avionima, ali i polaganja letačkih ispita. Po završetku Pilotske akademije, dobila sam dozvolu profesionalne pilotkinje. Stečeno znanje i veštine usavršavala sam obučavajući se za poseban tip aviona. Bio je to Boing 737 na kojem sam i dobila svoj prvi posao u Er Srbiji. Po završetku pandemije korona virusa, prešla sam na mesto kopilota aviona tipa ATR 72 i tu ostala sve do nedavnog sticanja zvanja kapetanice. Najveću podršku sam dobila od najuže porodice, posebno od oca".
Dobijanje letačke dozvole joj je takođe bilo posebno iskustvo - imala je opipljiv dokaz u rukama da je vera u sebe jako važna u životu:
"Kada sam dobila letačku dozvolu bila sam veoma ponosna i srećna. U tim mladim godinama sam se često suočavala sa negodovanjem okoline, ali to me je naučilo da sve polazi od nas samih i da sami odlučujemo ko smo i šta možemo. Dobijanje letačke dozvole tada je bio moj prvi opipljiv dokaz da je vera u sebe najbitnija i da ona ne sme da se zasniva na reakcijama drugih ljudi".
Ne gleda na sebe kao na ženu, već kao profesionalca
Nažalost, i dalje mnogi smatraju da je neobično da žena upravlja avionom.
"Moj utisak je da je u našem regionu i dalje neobično da se žena nalazi na takvoj poziciji, dok je u svetu to nešto sasvim uobičajeno. Avion ne poznaje rod. Kada sam na radnom mestu, sebe ne gledam kao na ženu, već kao profesionalca koji se trudi da svoj posao obavlja na najbolji mogući način.
Potvrdila je da to što je kapetan u ATR floti jeste ispunjenje snova:
"Za mene je to ostvarenje životnog sna i kruna karijere pilota. Put ka poziciji kapetana počinje još u pilotskoj akademiji na malim avionima. Gledajući na sebe iz prošlosti i sve izazove koje sam morala da prevaziđem da bih danas bila na mestu kapetanice, osećam jednu posebnu dozu životne ispunjenosti", ističe.
Kada pomislimo na pilote i letenje avionom, svima nam taj poziv deluje primamljivo i lepo, ali on nosi i "drugu stranu medalje":
"Profesija pilota je veoma atraktivna i ljudi uglavnom razmišljaju samo o dobrim stranama koje ona nosi. Međutim, verovatno će vam većina pilota reći da uz sve te lepote, kao i u drugim profesijama, postoje i neke manjkavosti. Neretko letimo noću, čime zamenjujemo dan za noć, pa naš san trpi. Pored toga, često smo prinuđeni da preskočimo neka druženja, porodična okupljanja, rođendane… Međutim, porodice i prijatelji pilota i pilotkinja su najčešće puni razumevanja za našu radnu dinamiku, i ne zameraju nam kada smo zbog posla prinuđeni da odsustvujemo. Verujem da nema profesije koja ne zahteva određena odricanja i u tom smislu ni posao kojim se ja bavim se ne razlikuje mnogo od drugih".
