Magazin
Zabrinuti ste za blisku osobu? Evo kako da razgovarate o tome
Niko ne voli da otvara osetljive teme - ali ipak, kada vam je neko blizak, osećate određenu odgovornost i potrebu da im pomognete. Ako ne znate odakle da počnete, to može da bude zbunjujuće: Želite da im budete podrška, ali u isto vreme ne želite da ih zastrašite i "saterate u ćošak". Sledeći saveti mogu da budu od pomoći kada odlučite da je vreme za ovaj neprijatan (ali u isto vreme neophodan) razgovor.
Ne želite da gledate kako bliska osoba pati i prolazi kroz težak period. Ako smatrate da jednostavno morate da razgovarate o tome sa njima, barem da im date do znanja da mogu da se oslone na vas, to je dobra stvar - ali samo ako je uradite na pravilan način.
Evo nekoliko primera šta treba, a šta ne treba uraditi u ovom slučaju:
Počnite od neverbalne komunikacije
Bez obzira koliko ste razmišljali o potencijalnom problemu voljene osobe, ovo je prvi put da ona ima priliku da to čuje. Zbog toga morate biti pažljivi kako započinjete razgovor, a ovo se odnosi i na neverbalnu komunikaciju, poput govora tela.
Potrudite se da vaš stav bude umirujuć, da sebi ne dajete ulogu sudije ili kritičara. Govorite polako i jasno, uspostavite kontakt očima. Sve ove stvari će ukazati na to da vam je stalo i da ste spremni da saslušate.
Radoznalost
Možda mislite da tačno znate šta se dešava u životu ove osobe, pa ovim razgovorom samo želite potvrdu sopstvenih pretpostavki, ali realnost je vrlo drugačija.
Svako doživljava više radosti, ali i poteškoća u svom životu nego što može podeliti sa drugima. Dakle, iako možda imate generalnu ideju o tome šta se tačno dešava u nečijem životu, velike su šanse da to nije cela priča. Zato bi trebalo da se više skoncentrišete na postavljanje pitanja, nego na iznošenje sopstvenih utisaka.
U isto vreme, nemojte da prisiljavate drugu stranu da deli stvari koje ne želi, posebno ako je u pitanju veoma teška situacija.
Ne radi se o vama
Zabrinuti ste za nekoga, ali to ne znači da treba da dopustite vašim osećanjima da dominiraju razgovorom. Morate da držite svoja osećanja pod kontrolom, jer se ovde ne radi o vama. Glavna tema treba da bude druga osoba, a ne vi ili vaša percepcija o njihovom problemu. Na primer, izbegavajte da kažete nešto poput: "Toliko sam brinula, zašto me nikada ne zoveš?"
Izbegavajte optužbe
Kada se osećamo kao da nas neko osuđuje i optužuje, prirodno je da imamo potrebu da se branimo. Tada ne možemo pravilno da "upijemo" ono što nam druga strana govori, čak iako su njihove namere dobre. Važno je da se setimo ovoga pre nego što započnemo ovakav razgovor sa drugima.
Ako počnete da izlažete sopstvene pretpostavke, to drugoj strani može da deluje samo kao kritika i osuđivanje ("Više nisi isti, nemaš vremena za mene, uvek si ćutljiv..."). Ne naglašavajte vaša osećanja vezana za situaciju, već budite radoznali, postavljajte pitanja i dajte drugome prostora da odluči koliko želi da podeli sa vama.
Ne završava se samo jednim razgovorom
Vaš razgovor bi mogao da prođe iznenađujuće dobro, toliko da vam se bliska osoba poveri i ispriča sve što je muči. Možda se završi neutralno, pa niste baš sigurni da li ste postigli mnogo ili ne. I, nažalost, možda ćete doći do otpora i konflikta, bez obzira koliko je vaš pristup bio savršen, jer ljudi ponekad jednostavno nisu spremni da razgovaraju o određenoj temi.
Međutim, kako god da razgovor prođe, drugoj osobi dajte do znanja da ćete biti dostupni i spremni da im pomognete. Sledeće korake možete odrediti na osnovu vašeg odnosa sa ovom osobom, kako obično najbolje komunicirate i šta vam kažu da im treba/ne treba od vas.
Vodite računa i o sebi nakon razgovora, jer bilo koji emotivni razgovor može da bude stres. Dobro je što želite da pomognete bliskoj osobi, ali nemojte da dozvolite da ovo vam postane preveliki teret - u suprotnom, ne samo da nećete biti od pomoći, već ćete poremetiti sopstveni mir.
