Usled bolesti, ljudi uglavnom prestaju sa upotrebom alkohola ili ga ograničavaju, što smanjuje prosečno zdravlje grupe i i stvara utisak da su osobe koje piju umereno boljeg zdravlja, tvrde naučnici na kanadskom Univerzitetu Viktorija, nakon upoređivanja preko 100 studija.
Kada je tim naučnika kombinovao podatke iz studija u svojoj analizi, prvobitno je procenjeno da oni koji piju između jednog pića nedeljno i dva dnevno, imaju 14 odsto manji rizik od smrti.
"Tvrdnja da umerena upotreba alkohola produžava život je propaganda industrije alkohola, rekao je Tim Stokvel", prvi autor studije. "Ta ideja je uticala na nacionalne smernice za konzumiranje alkohola, procene tereta alkoholnih bolesti širom sveta i predstavljala je prepreku za efikasno kreiranje politike o alkoholu i javnom zdravlju", dodao je on.
Tokom dalje analize, naučnici su primetili da ta korelacija postoji samo u lošim studijama, koje nisu uspele da razdvoje ljude koji su prestali da piju od onih koji nikad nisu konzumirali alkohol.
''Znamo da ljudi odustaju ili prestaju da piju kada postanu bolesni i slabiji, sa godinama. Najpristrasnije studije uključivale su mnoge ljude koji su prestali ili smanjili piće iz zdravstvenih razloga u grupi za poređenje, tako da su ljudi dovoljno zdravi da nastave da piju izgledaju još zdravije", napomenuo je Stokvel.
Stručnjaci upozoravaju da ne postoji prihvatljiva ili bezbedna količina alkohola koja može da se konzumira, već da je najsigurnije rešenje poptuna apstinencija.
Velika studija objavljena 2018. dokazuje ove tvrdnje, prenosi "Gardijan". Utvrđeno je da je alkohol doveo do 2.8 miliona smrtnih slučajeva u 2016. godini, i da je bio vodeći faktor rizika za preranu smrt i invalidnost kod osoba od 15 do 49 godina. Među starijima od 50 godina, oko 27 odsto globalnih smrtnih slučajeva od raka kod žena i 19 odsto kod muškaraca bilo je povezano sa njihovim navikama u konzumiranju alkohola.
Prošle godine, velika studija na više od pola miliona stanovnika Kine povezala je alkohol sa više od 60 bolesti, uključujući cirozu jetre, moždani udar, nekoliko karcinoma gastrointestinalnog trakta, giht, kataraktu i čir na želucu.
"Studije o alkoholu i zdravlju mogu biti podložne pristrasnosti, čak i kada se dobro sprovode", rekla je dr Jona Milvud sa Univerziteta u Oksfordu, koautorka kineske studije. "To je zato što obrasci konzumiranja alkohola imaju mogu da budu povezani sa drugim faktorima, kao što su pušenje i socioekonomski status, a ljudi često menjaju svoje navike konzumiranja alkohola kao odgovor na loše zdravlje."