Možda se često osećate iscrpljeno, pa to jednostavno pripisujete napornom poslu i drugim svakodnevnim obavezama. Međutim, postoje i brojne sitne navike koje možda imate, a koje su zaslužne za veliki deo vašeg neobjašnjivog odmora. Neke od njih su:
Gledanje uznemirujućeg sadržaja
Televizijske serije, filmovi, dokumentarci i bilo koja vrsta sadržaja u kome su intenzivne emocije i teške teme prisutne možda površinski deluju kao razbibriga, ali ovo može biti veliki faktor iscrpljenosti.
Kada gledate takav sadržaj, podsvesno sebe stavljate u poziciju likova koji prolaze kroz izazove, stres, tugu, a iako se vama ovo ne dešava u realnosti, mogu da dovedu do preteranog uzbuđenja i stimulacije. Tada je potreban i dodatni mentalni napor da se te emocije regulišu, što vas samo dodatno umara.
Potencijalno rešenje je da vodite računa o tipu sadržaja koji gledate, obratite pažnju na to kako se osećate i kako utiče na vas tokom narednih sati i dana. Možda ćete otkriti da je neke teme bolje izbegavati.
Predug razmak između obroka
Svaki makronutrient koji konzumiramo - proteini, ugljeni hidrati i masti - obezbeđuju energiju, a ugljeni hidrati su primarni i preferirani izvor goriva za telo.
Neki delovi tela, kao što je mozak, mogu da koriste samo ugljene hidrate (u obliku glukoze) za energiju. Telo može da skladišti neke ugljene hidrate u jetri za kasniju upotrebu, što deluje kao rezerva energije koju telo koristi kada je nivo šećera u krvi nizak, kao što je između obroka.
Međutim, ovo snabdevanje rezervnom energijom traje samo oko tri do šest sati, tako da ako provodite predugo vremena bez hrane, to pokreće biološke i psihološke mehanizme koji pokreću glad. Ovo obično može dovesti do jake žudnje za prerađenim ugljenim hidratima.
Onda, kako jedete više ugljenih hidrata, posebno jednostavnih, nivo insulina vam se povećava, a kada ti nivoi dostignu vrhunac nakon jela, šećer u krvi se može naglo spustiti i dovesti do osećaja fizičkog iscrpljivanja.
Preporučljivo je da ne prođe duže od pet sati bez jela, ali ovo je veoma individualizovano i zavisi od niza faktora. Neki ljudi će možda morati da jedu češće, a neki će možda imati koristi od toga da ne jedu duže od tri do četiri sata.
Pri ruci uvek imajte užinu koja ne zahteva da je u frižideru, kao što su proteinske pločice, orašasti plodovi... Najvažnije je da to bude nešto što će vas zadržati sitim dok ne budete imali priliku da pojedete sledeći obrok.
Loše držanje
Loše držanje može da iscrpi vaš nivo energije tako što vrši veći pritisak na mišiće, zglobove i ligamente. Vaše telo tada mora da koristi više energije da bi se održalo stabilnim, a ovo zahteva mnogo više energije.
Ako vam je teško da se podsetite da pratite držanje, možete da koristite različite proizvode za ispravljanje držanja (ergonomske kancelarijske stolice, jastuka, proteza za ispravljanje držanja...). U rutinu vežbanja ubacite nekoliko vežbi za poboljšanje držanja.
Rad za neurednim stolom
Rad u pretrpanom okruženju može uticati na pažnju i raspoloženje. Tada vam je potrebno više vremena se skoncentrišete, završavate zadatke, potrošite više mentalne energije... Ovo se vremenom nakuplja i predstavlja još jedan izvor iscrpljenosti.
Najbolje rešenje za ovo je da radni prostor održavate čistim i urednim, da predmeti koje ne koristite svakodnevno ostanu po strani, kako ne bi bili dodatno mentalno opterećenje. Dovoljno je da svakdonevno izdvojite 10 minuta da pospremite radni sto.
Jako svetlo noću
Izlaganje jakom svetlu noću signalizira mozgu da je još uvek dan. Ovo sprečava oslobađanje melatonina u mozgu, hormona koji podstiče spavanje, tako da se lako može poremetiti ciklus spavanja i buđenja, što dovodi do nesanice, lošeg kvaliteta sna i umora.
Dok sunce zalazi, iskoristite priliku da navike prilagodite svom cirkadijalnom ritmu i prigušite svetla. Ako imate obaveze u toku noći, koristite stolne lampe koje imaju topliji ton, umesto jakih, belih sijalica.
Digitalni nered
Ne samo da preopterećujete bateriju svog mobilnog telefona ili laptopa tako što imate preko 20 otvorenih kartica, notifikacija, nepročitanih mejlova, već se ovaj teret odražava i na vaš mozak. Na ovaj način ne možete u potpunosti da obradite informacije koje dobijate, tako da završavanje poslova nije efikasno.
Ako vas sama pomisao na brojna obaveštenja sa različitih aplikacija umara, to znači da je vreme za "digitalni detoks" - raščistite uređaje, obrišite nepotrebne mejlove, aplikacije, kartice, slike u galeriji...
Plitko disanje
Iako se disanje smatra nesvesnom aktivnošću, skloni smo da dišemo pogrešno kada smo mentalno opterećeni. Plitko disanje smanjuje količinu kiseonika koju telo uzima i količinu koja se može transportovati u krvi do naših organa i ćelija radi optimalne funkcije.
Svaki put kada primetite da se osećate posebno napeto ili pod stresom, koristite to kao znak da nekoliko puta duboko udahnete da biste se borili protiv plitkog disanja.