Od davnina se na teritoriji Kine i Egipta u lečenju ljudi koristila metoda hromoterapije, odnosno metoda lečenja bojama. Iako su savremeni naučnici skeptični kada je delotvornost metode u pitanju, ne poriču činjenicu da boje mogu imati kratkoročni uticaj na mentalno stanje ljudi. Različita istraživanja došla su do zanimljivih rezultata:
- Ulična rasveta u plavim tonovima utiče na smanjenje stope kriminala, kao i broj samoubistava
- Crvena boja navodi ljude da brže obavljaju aktivnosti i povećavaju stepen uložene snage
- Sportske ekipe u crnim dresovima češće dobijaju od sudija upozorenja i opomene
- Najzanimljiviji primer je eksperiment rađen na jednom fakultetu: studentima kojima je pred ispit pokazana crvena boja imali su čak 20 procenata lošije rezultate od studenata kojima je pred ispit prikazana zelena ili crna boja
Psihologija doživljavanja boja bavi se načinom na koji određene boje, njihove nijanse i podtonovi utiču na čoveka. Istraživači Endrju Eliot i Markus Mejer svojevremeno su bili ubeđeni kako će, imajući u vidu količinu različitih boja, psihologija boja biti razvijena naučna oblast. Međutim, na opšte iznenađenje, postoji mali broj teorijskih i empirijskih radova u kojima su se istraživale boje i njihov uticaj na mentalno funkcionisanje ljudi, a čak i oni su se više oslanjali na doživljaje više nego na naučna saznanja.
Da su boje jedan od najjačih komunikacionih mehanizama koji utiče na raspoloženje i motivaciju, koji može čak izazvati i fizičke reakcije, utvrdili su savremeni naučnici pozivajući se na psihologiju boja.
Iako je placebo efekat poznata stvar, još jedna potvrda o postojanju ovog fenomena došla je iz oblasti istraživanja korelacije boja i mentalnog stanja. Ispitanici koji su bili podeljeni u dve grupe dobili su "prazne" tabletice obojene različitim bojama - jedna grupa dobila je tabletice toplijih tonova (žute, narandžaste i crvene), dok je druga dobila tabletice hladnih tonova (zelene, plave i ljubičaste). Rezultat već možete naslutiti: grupa čije su tabletice bile toplih tonova imala je bolje rezultate od one koja je dobila tabletice hladnih tonova.
Poslednjih decenija, kada je psihologija ljudi i potrošača postala zanimljiva, ne samo psiholozima, već i stručnjacima u oblasti marketinga i prodaje, kao i umetnicima i dizajnerima, tema uticaja boja na psihu čoveka došla je do izražaja i najzad postala tema interesovanja i istraživanja naučnika i eksperata iz navedenih oblasti.
Marketing i boje
Eksperti za marketing već duže vreme istražuju uticaj boja na to kako se neki proizvod doživljava i čine sve da nateraju kupca da nesvesno poželi proizvod koji vidi na reklami, a uporište traže upravo u psihologiji boja. Upravo zato su luksuzni proizvodi najčešće predstavljaju u crnoj boji - jer crna asocira na raskoš, a noviteti iz oblasti tehnologija i raznorazni "gedžeti" u srebrnoj - ova boja najviše asocira na inovacije i budućnost. Crvena boja većinu ljudi asocira na opredeljenost i smelost, a zbog svog intenziteta privlači pažnju, zbog čega se često sportski automobili predstavljaju upravo u ovoj boji, a koristi se i za pakovanja parfema koji imaju intenzivnije mirisne note. Nasuprot crvenoj, koja asocira na smelost, plava boja obično se povezuje sa osećanjem bezbednosti i sigurnosti, zbog čega su često porodični automobili u ovoj boji. Takođe, logotipi društvenih mreža često se kreiraju u plavim nijansama, čime se njihovim korisnicima šalje poruka da je osećaj sigurnosti prioritet.