Popularna teorija o izgradnji piramida sugeriše da su radnici koristili sistem užadi i sanki da bi vukli kamenje do vrha, dok je piramida građena od temelja, sloj po sloj. Međutim, nova studija sugeriše da je najstarija piramida u Egiptu, izgrađena pre 4.700 godina, nastala pomoću "hidrauličnog lifta".
Džoserova piramida, visoka oko 60 metara, je stepenasta piramida. To znači da su njene strane niz ravnih platformi ili stepenica, za razliku od relativno ravnih strana čuvenih piramida u Gizi. Ovu zadivljujuću strukturu je u potpunosti izgradio od kamena drevni egipatski arhitekta Imhotep, u ogromnoj nekropoli po imenu Sakara, južno od Kaira. Veruje se da je to poslednje počivalište kralja Džosera, drevnog egipatskog faraona i osnivača Starog kraljevstva.
"Drevni Egipćani su poznati po svom pionirstvu i majstorstvu hidraulike kroz kanale za navodnjavanje i šlepove za transport ogromnog kamenja", objasnio je tim naučnika koji je vodio studiju. "Ovaj rad otvara novu liniju istraživanja - korišćenje hidraulične sile za podizanje masivnih struktura koje su izgradili faraoni."
Istraživači su proučavali istorijske zapise i satelitske fotografije područja kako bi protumačili karakteristike okoline.
"Identifikovali smo da je unutrašnja arhitektura stepenaste piramide u skladu sa hidrauličnim mehanizmom za podizanje, koji nikada ranije nije bio prijavljen", kažu naučnici.
"Drevne arhitekte su verovatno podigli kamenje iz centra piramide, u stilu erupcije vulkana, koristeći vodu bez taloga." Iako se za ogromnu osovinu u centru piramide već znalo, istraživači sada iznose novu teoriju o njenoj svrsi.
Prvo, oni ukazuju na Gisr el-Mudir, drevnu kamenu strukturu zapadno od Džoserove piramide. Funkcija Gisr el-Mudira nikada nije bila potvrđena, ali istraživači kažu da je možda delovala kao brana, prikupljajući padavine i usmeravajući ih ka piramidi kroz sistem cevi.
Kada bi podzemna voda stigla do centra piramide, ispirala se nagore kroz centralnu osovinu, poput magme u vulkanu.
Ovaj moćni mlaz vode bi funkcionisao kao "vodeni lift", koji bi nosio ravnu platformu, verovatno napravljenu od drveta, na kojoj bi plutalo do 100 tona kamenja, zahvaljujući sili vode.
Prema rečima stručnjaka, mlaz vode bi mogao da se kontroliše da bi se okno ispraznilo, spremno za ponovnu upotrebu kada dođe još jedan tovar kamena. Voda je mogla biti blokirana na dnu osovine piramide, kao neka vrsta čepa, pre nego što bi se ponovo oslobodila kada je sledeći teret bio na mestu.
Iako ovaj novopostavljeni sistem zvuči posebno složeno za period od pre 4.700 godina, same piramide su dokaz da su stari Egipćani bili možda veštiji inženjeri nego što se veruje, prenosi "Dejli mejl".
Ranije se smatralo da je Gisr el-Mudir bio ograđeni prostor za stoku, ceremonijalno mesto za obožavanje bogova ili čak nedovršena piramida. Ali teorija da je to bila brana predstavlja ubedljivu vezu sa centralnom osovinom Džoserove piramide.Za sada je nejasno da li su i druge piramide možda bile građene na ovaj način.