Kasni odlazak na spavanje najčešće se pripisuje visokointeligentnim osobama, koje, kako su ustanovili naučnici, imaju drugačiji cirkadijalni ritam od onih sa prosečnim kvocijentom inteligencije. Shodno tom prirodnom ritmu, one češće biraju kasnije odlaske na spavanje, čak i kada sutradan ustaju ranom zorom, dok se vikendima odlučuju za kasnije buđenje. Ali, ova navika se veoma loše odražava ne samo na produktivnosti, već i na opšte zdravlje organizma, a nedavno istraživanje pokazalo je da može dovesti i do velikih problema sa srcem.
Šest godina istraživanja pokazalo koliko san utiče na zdravlje
Rizik od razvoja kardio-vaskularnih oboljenja viši je za čak 25 procenata kod osoba koje na spavanje idu oko ponoći ili kasnije, pokazalo je nedavno istraživanje naučnika Eksterskog Univerziteta u Velikoj Britaniji. Stručnjaci u oblasti kardiologije su punih šest godina pratili način života i higijenu sna i sakupljali zdravstvene pokazatelje više od 80 hiljada muškaraca i žena, da bi zatim sproveli detaljnu analizu ne bi li ustanovili u kojoj meri su oni povezani. Rezultati su veoma zabrinjavajući, imajući u vidu da veliki broj ljudi danas zbog posla i drugih obaveza, stresa, ali i "svetlosnog zagađenja" na spavanje ide jako kasno.
Koje je idealno vreme za odlazak na spavanje
Osim što su otkrili da su jedan od okidača za kardio-vaskularna oboljenja kasni odlazak na spavanje i nekvalitetan i isprekidan san, naučnici su otkrili i koje je optimalno vreme za odlazak u krevet. Po njihovom mišljenju, to je period između 22 i 23 časova uveče, premda je u ovo vreme organizam je najopušteniji, što pogoduje lakšem uranjanju u san i kvalitetnijem spavanju. Ali, ono što je iznenadilo jeste činjenica da odlazak na spavanje pre 22 časa takođe nije preporučljiv - verovatnoća razvoja srčanih oboljenja kod onih koji ležu rano bila je i do 12 posto veća, prenelo je Evropsko udruženje kardiologa.