"Klikabilan" naslov, tekst koji obiluje zanimljivim (ali neproverenim) informacijama i rečenice koje su konstrukcijski toliko savršene da je to gotovo nestvarno, u čitaocu mogu roditi sumnju da je u pitanju tekst koji nije napisao čovek. Ipak, to nije jedino što može otkriti sadržaj koji je generisan uz pomoć AI alata.
AI alati promenili način pisanja
Analizom čak četrnaest miliona naučnih radova koji se mogu pronaći na prostorima interneta i koji su objavljeni u periodu između 2010. i 2024. godine, naučnici su došli do zanimljivog zaključka: korišćenje pojedinih reči je doživelo drastičan porast.
"Okidač" za ovu pojavu je ekspanzija alata sa veštačkom inteligencijom poput ČetGPT-a, Maskovog Grok-a, Guglovog Gemini-ja i slično, koji svi do jednog rade po sličnom principu: crpe inspiraciju iz već postojećih tekstova i uobličuju je u skladu sa tematikom i zahtevom korisnika.
Neke se reči koriste čak 25 puta češće sada nego pre
Istina, korišćenje nekih reči je prouzrokovano svetski važnim događajima (poput Ebole, "lokdauna" i slično). Njihovom eliminacijom sa spiska, ustanovljeno je da je ovih 7 engleskih reči postalo popularno samo zahvaljujući veštačkoj inteligenciji:
- Delves
- Showcasing
- Underscores
- Comprehensive
- Crucial
- Intricate
- Pivotal
Reč delves (kopanje) sada se koristi čak 25 puta češće nego ranije, dok su reči showcasing (prikazivanje) i underscores (podvlačenje) sada 9 puta učestalije u tekstovima. Naravno, to ne znači da je svaki tekst koji sadrži neku od ovih reči generisan uz pomoć AI alata.
Kako prepoznati da je tekst napisala veštačka inteligencija
Međutim, ukoliko se nekoliko reči sa ovog spiska nađe u jednom tesktu, a naročito ukoliko se one kroz njega "provlače" i po nekoliko puta - verovatnoća da je tekst zaista napisan uz pomoć nekog AI softvera je neuporedivo veća, prenosi portal Inc.com.
Detaljno analizirajući sadržaj, a naročito naučne radove, instraživači su došli do podatka da je oko 10 procenata svih tekstova napisano uz pomoć nekog od "pametnih" pomoćnika. Koliko su onda verodostojni podaci koji su u njima prikazani ostaje pitanje, kao i to hoće li se (konačno) nešto promeniti kada je reč o kontrolisanju sadržaja koji se plasira?