Prema poslednjim podacima internet koristi skoro 5,5 milijardi stanovnika širom sveta, odnosno nešto više od 67 procenata ukupne populacije. Jedan deo podataka transportuje se satelitima, a deo - podvodnim kablovima. Ideja da se kontinenti međusobno povezuju na ovaj način datira još od sredine 19. veka, a sistem je od tada do danas usavršavan bezbroj puta.
Kratak povratak u istoriju: "Nervni sistem Britanske Imperije"
Prvi transatlantski kabl položen je davne 1858. godine, kada je britanska imperija došla na ideju da investira u ovaj vid konekcije ne bi li imala kontrolu nad svojim udaljenim teritorijama u Severnoj Americi. Projekat je bio veoma ambiciozan za to vreme: kablove je trebalo položiti na dubini od oko 10.000 stopa (odnosno oko 3.000 metara) čitavom dužinom Atlantika i to tako da se on nigde ne prekine. Britanci su u svojoj zamisli uspeli, što je rezultiralo boljim poslovanjem i upravljanjem.
Podvodni kablovi danas prenose enormne količine informacija
Danas su podvodim kablovima ispresecana dna čitavog Svetskog okeana. Napravljeni od optičkih vlakana i prekriveni debelim slojem plastične izolacije, oni su smešteni na dubini od oko 8.000 metara. Brzina protoka podataka putem ovih kablova je fascinantna: sa jednog na drugi kraj u samo jednoj sekundi se prenese čak 300 terabita! Poređenja radi, 20 terabita je dovoljno da se pusti 793.000 filmova u ultravisokoj rezoluciji istovremeno! A sa 300 terabita - mogućnosti ima bezgranično mnogo.
Australija ima internet zahvaljujući postojanju samo 15 kablova
Od ukupne količine podvodnih kablova, samo njih 15 odgovorno je za 99 procenata razmene podataka putem interneta u Australiji, prenosi portal Sajens Alert. Zvuči potpuno neverovatno, imajući u vidu veličinu kontinenta, ali tako je. Baš iz tog razloga australijski IT stručnjaci nad ovim kablovima moraju danonoćno bdiju, vodeći računa da se oni slučajno ne oštete ribarskim brodovima ili da ih zlonamernici ciljano ne unište. Jer, u deliću sekunde čitav kontinent može ostati odsečen od ostatka sveta.