Kulturološki jaz: Neke stvari koje su danas potpuno normalne su u doba stare Rusije bile nezamislive

Rusija se može pohvaliti izuzetno zanimljivom kulturom, koja je prošarana kako tradicionalnim vrednostima, tako i brojnim narodnim verovanjima. Kroz vreme, mnoge stvari su se promenile, a od današnjih navika ljudima onog vremena bi se verovatno digla kosa na glavi. Šta je to danas sasvim normalno, a pre se smatralo sramotnim ili šokantnim?

Kratka kosa kod devojaka

Kosa je u ruskoj kulturi imala posebno mesto - ona se smatrala izvorom snage i moći, a što je ona duža i bujnija, to je osoba energičnija i jača. Današnje frizure poput boba, paža ili kratko ošišane kose sa "anderkatom" bi u ono vreme izazvale kulturološki šok kod stanovnika Rusije, a neki bi čak i posumnjali da je žena veštica, jer su obično njima kratili kosu kako bi oslabili njihove moći.

Žena za stolom - nezamislivo

Položaj žena je u vreme stare Rusije bio potpuno drugačiji nego danas: ne samo da one nisu smele da obeduju zajedno sa gostima, već nisu smele ni da razgovaraju sa njima. Osim toga, ženama je bilo strogo zabranjeno da gledaju sagovornika u oči (ako bi se i desilo da ih neko nešto pita ili im se obrati), a one koje bi se usudile da se ovako ponašaju bile su etiketirane kao bestidnice.

Dolazak nenajavljenih gostiju 

Danas je sasvim u redu odbiti nenajavljenog gosta koji se niotkuda pojavio na vratima, ili ga primiti u svoj dom uz opasku da imamo samo pola sata ili sat. Ali, u ona vremena su se gosti mnogo više poštovali: svakome od njih domaćini bi pružili i krov nad glavom i hranu i banju. I to na neodređeno vreme, koliko god je njemu volja da ostane. 

Svako jede kada je gladan

U staroj Rusiji se strogo poštovalo pravilo da se obrok može započeti tek onda kada za sto sedne domaćin. Njega su se pridržavali svi članovi porodice, pa i mališani. Danas je situacija često drugačija: deca dođu iz škole i sednu da jedu sama, majka jede kasnije kada završi sa obavezama po kući, a otac - kada se vrati sa posla ili druženja sa prijateljima.

Odabir mesta za kuću

Potraga za mestom na kome će se graditi porodični dom je bila ispraćena brojnim ritualima. Neki su na plac puštali kravu i čekali da ona odabere mesto gde će da legne, pa tu gradili kuću, a neki su verovali i paucima: ako pauk počne da plete mrežu, mesto je dobro, a ako ne počne - porodica bi tražila drugi plac. A danas? Danas većina prepušta izbor agentima za nekretnine koji traže najkomfornije rešenje za najmanje novca.