Magazin
Srebrna medalja i suze: Sportistima je srebro najveći poraz, teže im pada nego bronza, kažu psiholozi
Zlato se osvaja, bronza se osvaja, a srebro se dobija porazom - ovako glasi "nepisano pravilo" sveta sporta, prema rečima stručnjaka za RT Balkan. Poznato je da se sportisti koji osvoje zlato, naravno, raduju, a oni koji osvoje bronzu takođe imaju širok osmeh na licu. Međutim, oni kojima oko vrata visi srebrna medalja pokazuju sasvim druge emocije - razočarenje, bes, tugu. Drugo mesto je daleko od lošeg, ali zašto onda prouzrokuje toliko negativne reakcije sportista?
Sportisti koji osvoje bronzane medalje često budu znatno srećniji od onih koji osvoje srebro. Možda zvuči neverovatno, ali ovo su dokazale broje studije i analize fotografija izraza lica sportista nakon velikih događaja. Štaviše, neki sportisti su prethodnih godina postali poznati širom sveta samo zbog njihovih negativnih reakcija na osvajanje srebra.
Ovo prosečnom čoveku verovatno ne deluje kao dovoljno dobar razlog za suze i bes - srebro je ispred bronze, bliže je zlatu, to zaista nije nikakav neuspeh, zar ne? Ispostavlja se da, u glavi sportista, ovo nije tako jednostavno.
Zamalo - ali nedovoljno
"Zlato se osvaja, bronza se osvaja, a srebro se dobija... Vrhunski sportisti, posebno u svetu Olimpijskih igara, imaju taj takmičarski karakter, ne vole da izgube bilo kada, pogotovo kad su nadomak cilja. Kod njih je dominantan osećaj da su izgubili, da nisu ostvarili svoj cilj. Srebro ne vide kao nagradu," objašnjava za RT Balkan sportski psiholog Vladimir Kitanović iz Zavoda za sport i medicinu sporta i dodaje:
"S druge strane, ako imate bronzu, to znači da ste imali vremena da se dotle izdignete, imate lično zadovoljstvo nakon što se prevazišli prethodne izazove. Tu se javlja osećaj da ste pobedili, to je vaše poslednje sportsko iskustvo. Kada su u pitanju Olimpijske igre, ono što pritisak čini posebno velikim je to što se ovaj događaj održava samo jednom u četiri godine, što ima dodatni uticaj na razočarenje nakon dobijanja srebra", ističe psiholog Vladimir Kitanović.
"Bronza se dobija pobedom, a srebro se dobija porazom"
Iako ova rečenica koju je za RT Balkan podelila sportski psiholog Ana Privrat možda zvuči neuobičajeno, svaki sportista se može povezati sa njom. Ovaj osećaj razočarenja se javlja u trenutku u kome srebro deluje samo kao podsetnik na uspeh koji je mogao da se desi, ali nije.
"U finalu se svi nadaju pobedi, sa očekivanjem da će uzeti zlato. Svi imaju taj san i najveći uspeh je za jednog sportistu je da dobije zlatnu medalju, pa onda razmišljaju: "Mogao sam, malo mi je falilo...", a upravo u tim momentima dođe do razočarenja - izmaklo mu je nešto što je maltene imao u rukama," objašnjava psiholog.
Svetlo na kraju tunela
Iako većina nas ima prilike samo da vidi sumorne izraze lica sportista u trenutku nakon što osvoje srebrnu medalju, to ne znači da ovo traje zauvek. Prema stručnjacima, ovo razočarenje je privremeno.
"Nakon nekog vremena, kada prođe analiza događaja i kada se slegnu utisci svega što se desilo, sportisti osećaju veliko zadovoljstvo i razumeju šta su i koliko su uradili. Srebro na velikim takmičenjima, posebno na onim kao što su Olimpijske igre, tada može da bude vrlo zadovoljavajuće", objašnjava psiholog Ana Privrat za RT Balkan.
To je najčešće trenutna emocija i reakcija na poraz. Negde u budućnosti verovatno ostane kajanje, ali nakon što sportisti racionalno razmisle, shvate koliko su veliki uspeh imali, više cene rezultata koji su napravili, kažu psiholozi:
"U isto vreme, njihova tuga posle poraza samo govori o njihovim visokim aspiracijama, ambicijama, želji da stalno pomeraju granice i budu najbolji", zaključio je psiholog Kitanović.
