Za koje zasluge je obična spremačica dobila Staljinovu nagradu - najznačajnije priznanje u SSSR

Projekat dodeljivanja Staljinove nagrade je još u fazi planiranja imao mnogo protivnika - građani su smatrali da je nagrađivanje pozamašnim svotama novca neumesno. Naravno, vožd se na ove kritike nije obazirao, te je svoju ideju da nečiji trud i doprinos otadžbini valjano nagradi sproveo u delo. U proces odabira kandidata za premiju Staljin je bio direktno uključen i imao sva prava da nekoga unese na spisak, ili ga precrta.

Sudbinski susret Staljina i spremačice

Opšte je poznato da je Staljin bio noćna ptica i da je posebno voleo da radi kada svi ostali odu na spavanje. Tada je imao mir i mogao da se skoncentriše. I tako je jednom, na jednom od hodnika Kremlja, vožd u gluvo doba noći ugledao 60-godišnju spremačicu. Žena se zaprepastila kada je videla Staljina, a posebno kada je prolazeći pored nje on klimnuo glavom u znak pozdrava. Žena mu je odgovorila isto tako i produžila.

Malo odmakavši, Staljin je izgovorio rečenicu koja je joj je promenila život: "Izgleda da samo Vi i ja radimo." Sutradan je vožd, došavši na posao, naredio da se vrednoj spremačici po hitnom postupku isplati Staljinova nagrada: ona je dobila 50.000 rubalja, što je za ona vremena bila ogromna svota novca. Sav novac istog dana je stavila na štednu knjižicu i nastavila da, kao i do tada, svoj posao obavlja savesno, po potrebi ostajući i prekovremeno.

Specijalci dojavili da je novac odjednom nestao sa računa

Iz mera predostrožnosti Staljin je naredio službi bezbednosti da povremeno motri na spremačicu: nikad se ne zna šta nekome može da padne na pamet kada dođe do velikog novca. Neko vreme nikakvih promena u radu žene nije bilo, ali je jednog dana ona zatražila odsustvo i na nekoliko dana nestala. Staljin je pomislio da je uzela odmor i konačno rešila da novac potroši za svoju dušu, ali ono što su mu obaveštajci javili ga je ostavilo bez teksta!

Žena je podigla sav novac sa računa i otputovala u svoje rodno mesto u Podmoskovlju. Sredstva koja je dobila od države ona je donirala lokalnoj biblioteci, kako bi se renovirala, a za preostali novac dokupilo još knjiga. Kasnije se ispostavilo da ona to nije uradila slučajno: gospođa je bila nepismena i smatrala je to svojim najvećim porazom i nije želela da i drugi budu kao ona. Kroz nekoliko dana, spremačica se vratila na posao i nastavila da radi sve dok nije otišla u penziju.