Zimski dvorac u Sankt Peterburgu, poznatiji kao Ermitaž, broji preko tri miliona umetničkih dela nekih od najpoznatijih umetnika na svetu, poput Da Vinčija, Rembranta i Pikasa, a njihova, i umetnička dela mnogih drugih vrsnih umetnika svih vremena, smeštena su u nekoliko zdanja koja čine jedan od najlepših muzeja sveta.
U Ermitažu ima preko 1050 soba i 350 sala, a da bi se prošla svaka od njih potrebno je preći razdaljinu od 24 kilometra. Danas je ovo jedan od najlepših muzeja sveta, a nekada je bio dvorac u kome su živeli članovi dinastije Romanov. Tada hodnicima ove velelepne građevine nije mogao da tumara bilo ko, već samo odabrani gosti.
"U ovim lepotama uživamo miševi i ja"
Sve do sredine 19. veka Ermitaž su mogli da posećuju samo povlašćeni gosti, kojima su članovi dinastije Romanov izdavali posebne propusnice. Na spisku su se nalazili poštovaoci umetnosti, eminentni gosti iz inostranstva i istaknuti ruski umetnici, koji su umeli da cene jedinstvenu kolekciju koju je sa posebnom pažnjom sakupljala Katarina Velika. Iako deluje da bi spisak mogao biti dug, u stvarnosti se na njemu nalazilo tek nekoliko ljudi. Zato je, kroz šalu, imperatorka često govorila da u svim lepotama Zimskog dvorca uživaju samo miševi i ona.
Carska porodica je imala posebna pravila za goste Ermitaža
Povlašćeni gosti su, i pored simpatija od strane carske porodice, morali da se pridržavaju striktnih pravila kada god bi se našli u Ermitažu. Primera radi, njima je bilo strogo zabranjeno da glasno govore, kako domaćine ne bi zabolela glava. Naravno, to ne znači da je bilo zabranjeno veseliti se: naprotiv, Romanovi su uživali u dobrom društvu, ali zbog velikog broja umetnina u dvorcu, čak i u veselju je moralo da se vodi računa da se nešto ne sruši i ne ošteti. Isto tako, gostima je bilo zabranjeno da u dom unose sumorno raspoloženje i lične probleme. Ova pravila bila su na snazi za vreme vladavine Katarine Velike.
Nikolaj I je otvorio vrata Ermitaža za sve zainteresovane
Sa dolaskom Nikolaja I na vlast, vrata Zimskog dvorca otvorena su za sve zainteresovane. Radno vreme muzeja bilo je od 8 ujutru do 6 popodne u letnjem periodu, a zimi - od 10 ujutru do 3 popodne. Naravno, i ovde je postojao izuzetak: od pola 1 do 2 popodne posetioci nisu mogli da ulaze u Ermitaž, jer je u to vreme car voleo da dođe sa svojom porodicom i provede vreme u dvorcu koji je nekada bio porodični dom. Karte su se kupovale na biletarnici ispred glavnog ulaza, a na vratima su stajali čuvari koji su kontrolisali jesu li gosti adekvatno obučeni - dres-kod je podrazumevao frakove i mundire za muškarce i duge haljine za žene.