Magazin
Možemo li zaista lako da primetimo kad nas neko laže? Stručnjaci nisu baš sigurni
Mnogi tvrde da ćete primetiti lažova, jer će prilikom izgovaranja neistina da dotakne lice, nos, skrene pogled. Dakle, fizičko ukazivanje da neko laže nije nepoznato, ali da li uvek odaje osobu koja laže? Stručnjaci ističu da nije baš lako utvrditi da neko laže i da lažova ne odaju tako neverbalni, koliko verbalni znaci.
Prosečan čovek izgovori do dve laži dnevno, prema jednoj studiji objavljenoj u magazinu Journal of Personality and Social Psychology i većina naših laži su bele laži ili prilično su bezopasne. Međutim, u oblastima kao što su sprovođenje zakona i sigurnost, razlikovanje istine od laži je od vitalnog značaja i ponekad pitanje života i smrti.
Većina psihologa je saglasno da postoji malo dokaza da poligrafski testovi mogu precizno otkriti laži. Dakle, nije jednostavno prepoznati.
"Ljudi su dugo mislili i pogrešno smatrali da ako neko dodirne usta, na primer, ili pokrije nos, ili pogleda u određenom pravcu očima, otkriva ponašanja koja ukazuju na prevaru. Ali postoji mnogo istraživanja koja pokazuju da ne postoji jedno ponašanje koje ukazuje na prevaru", naglašava Džo Navaro, bivši islednik u Ef-Bi-Aj.
Međutim, ovi gestovi sugerišu emocije, ističu stručnjaci. "Moramo da prestanemo da povezujemo ponašanja koja ukazuju na psihološku nelagodnost sa obmanom i da ih priznamo samo onakvima kakvi jesu, dakle da su znaci stresa, anksioznosti, strepnje, očaja, sumnje, napetosti, zabrinutosti, nervoze", nastavlja.
Tokom svojih 25 godina rada za službu, Navaro kaže da je obavio više od 10 hiljada razgovora sa različitim svedocima i osumnjičenima. On ističe kako i nevini i krivi mogu pokazati znakove psihološke nelagodnosti - drhtanje ruku, znojenje, crvenilo, pomeranje očiju, dodirivanje lica, grizenje usana, brzo treptanje. "Naša tela koja odražavaju kako se osećamo u vezi sa situacijom u kojoj se nalazimo", kaže. Zaista, pod policijskim ispitivanjem, čak i najneviniji imaju tendenciju da postanu nervozni, piše Našonal Džiografik.
Verbalni znaci
Da li je možda bolje analizirati reči osumnjičenih nego njihove gestove? Činjenične nedoslednosti su ključni pokazatelj. Policijski detektivi često zahtevaju od svojih osumnjičenih da ponove sećanja ili alibije više puta u pokušaju da otkriju nepodudarnosti u priči.
"Lažovi takođe imaju tendenciju da koriste fraze kao što su 'ne mogu da se setim' ili 'bilo je to davno i mislim da sam zaboravila'. Ljudi koji lažu imaju tendenciju da pojednostave svoje priče, dajući vam stereotipne informacije koje su im lako dostupne. Veća je verovatnoća da će oni koji govore istinu izvesti komplikovane detalje", kaže dr Ebi Maronjo.
Ali čak ni verbalni lapsusi nisu pouzdani pokazatelji laži. I iskusni ispitivači često ne uspevaju da prepoznaju neistinitost, naglašavaju stručnjaci.
