Magazin
"Slobodno roditeljstvo" - da li je igra napolju bez nadzora dobra ideja
Postoje različita mišljenja o tome koliko slobode deca treba da imaju. Dok neki roditelji smatraju da su se vremena promenila i da je dozvoljavanje deci da se igraju napolju bez nadzora loša ideja, drugi misle da je prevelika prisutnost mame i tate u životu deteta veća opasnost za njegov razvoj.
Zagovornici "slobodnog roditeljstva" tvrde da se ovaj stil vaspitanja ne dovodi u vezu sa popustljivošću ili zanemarivanjem. Umesto toga, omogućuje deci da imaju slobodu da iskuse prirodne posledice svog ponašanja - kada je to bezbedno. Takođe, važno je biti siguran da mališani imaju veštine potrebne da postanu odgovorne odrasle osobe.
Nije uvek jasno kada je dete spremno da preuzme odgovornost, kao što je na primer, korišćenje autobusa, metroa. Ono što se smatra normalnim u jednom delu sveta može se smatrati zanemarivanjem u drugim državama. Postoji mnogo rasprava o pitanjima kao što su:
- U kojem uzrastu dete treba dozvoliti da ostane samo kod kuće?
- Kada je dete dovoljno staro da prenoći samo?
- U kojoj dobi dete treba dozvoliti da samo ide ulicom?
- Može li dete igrati u parku bez prisustva odrasle osobe?
- U kojem uzrastu stariji brat ili sestra mogu nadgledati mlađu decu?
Dok jedna porodica može dozvoliti sedmogodišnjem detetu da samo ide u park, druga ga ne pušta bez babe ili dede pa čak i kad ima dvanaest godina.
Karakteristike ovog roditeljstva
Roditelji koji se zalažu za ovaj stil vaspitanja smatraju da mališanima treba omogućiti slobodu i priliku da budu deca. Oni se se zalažu za neprogramske aktivnosti - umesto da vode decu na časove violine ili fudbalski trening svaki dan, oni podstiču igru. Dakle, igranje fudbala sa drugom decom, ali bez intervenicije odraslih.
Igra u prirodi je važna
Mame i tate podstiču decu da se igraju u prirodi umesto da koriste telefone, tablete i smatraju da je igra napolju jako bitna. Fokus je na tome da se deci pokaže da mogu isprobati nove stvari i samostalno ostvarivati teške zadatke. Omogućavaju deci da zasluže nezavisnost i postepeno im daju sve veću slobodu i odgovornost.
Da li je na granici
Koncept "slobodnog roditeljstva" postao je široko prihvaćen 2008. godine kada je Lenor Skenazi, njujorška kolumnistkinja, napisala članak pod naslovom "Zašto sam dozvolila svom devetogodišnjem sinu da sam ide metroom". Skenazi je u članku jasno navela da je proverila da njen sin ume da čita mapu metroa i da mu je dala novac u slučaju da mu zatreba. Ipak, kritičari su tvrdili da je njena odluka na granici zanemarivanja deteta.
Ona je takođe ohrabrivala roditelje da prestanu biti "helikopter roditelji" i upozorila je na opasnosti preterane zaštite dece i podstakla druge da odgajaju samostalnu decu koja mogu sama da donose zdrave odluke.
Takođe, bilo je slučajeva kada su intervenisali nadležni, jer u određenim sličajevima, ovakvo vaspitanje je izgledalo kao zanemarivanje, piše Perents.
