Sigurno ste naleteli bezbroj puta na snimke, fotografije, citate koje u fokus stavljaju roditeljstvo i kako vaspitati dete. Saveti "pljušte" sa svih stana - dolaze od laika, roditelja, stručnjaka, dele se razna iskustva i sve izgleda da je pojašnjeno u par rečenica ili minuta videa.
"Narativ digitalnog doba sve češće nam nudi olako izvučene zaključke iz veoma kompleksnih tema. Ovakav vid prenosa relativnih informacija ne potpomaže puno propagiranju mentalnog blagostanja društva. Potreba da do informacija dođemo na što lakši način i uz što manje utrošenog vremena lišava nas važnih kognitivnih procesa", ističe psiholog Jovana Ivanović za RT Balkan.
U nedavno objavljenom videu na Instagram stranici Conscious Parenting, video je podvučen rečenicom da "Strogi roditelji odgajaju vešte lažove", a u opisu istog objašnjava se da kada su pravila previše kruta, deca se mogu osećati pod pritiskom da izbegnu kaznu po svaku cenu i da ih ovaj strah gura da lažu, da bi izbegli teške posledice. Ističe se da strogo roditeljstvo može ugušiti otvorenu komunikaciju, navodeći decu da sakriju svoje greške i prikriju svoja prava osećanja i predlaže se da se iskrenost neguje kroz vezu i empatiju.
Uzimati stvari sa rezervom, dobro razmisliti o svemu
Stvari su daleko kopleksnije da bi mogle da se objasne jednom rečenicom, jasna je psiholog Jovana Ivanović:
"Ako se osvrnemo na tvrdnju 'Strogi roditelji odgajaju vešte lažove' i uzmemo je zdravo za gotovo, zanemarujemo veoma kompleksnu tematiku i šaljemo pogrešnu poruku gde, čini se da skidamo odgovornost sa roditelja i sav teret prebacujemo na dete. Ako krenemo prvenstveno od stilova roditeljstva tu postoji četiri različita stila, od kojih svaki ima date karakteristike tipične za taj stil. Ovde ćemo se fokusirati samo na tvrdnju gore izrečenu pa ćemo pojasniti jedan od stilova koji može da utiče na razvoj nekih osobina kod deteta koje podrazumevaju zaobilaženje istine. Roditeljski stil pre svega podrazumeva način na koji roditelji komuniciraju sa svojom decom i vode ih kroz proces razvoja. Autoritarni ili strogi stil roditeljstva uglavnom se zasniva na veoma strogim i rigidnim pravilima bez naročitog objašnjenja i bez emocionalne dostupnosti roditelja. Ovakav stil roditeljstva, može da provocira kod dece različita ponašanja od kojih je i sklonost ka laganju", pojašnjava psiholog.
Zašto deca neiskreno komuniciraju sa mamom i tatom
"Deca u ovakvoj porodičnoj atmosferi nemaju slobodu komunikacije ni izražavanja svojih ličnih stavova, želja, potreba, a da bi na neki način ostvarili neku dobit za sebe skloni su da istinu prikrivaju ili izmišljaju neku drugu kako bi izbegli kažnjavanje ili dobili nagradu. Strah od kazne ili prekora navodi dete da neiskreno komunicira sa roditeljima, jer drugačiji vid ponašanja može da izazove neprijatne posledice s obzirom na narativ koji neguju roditelji", kaže.
Strogi roditelji često pribegavaju rigidnim pravilima i metodama koje ograničavaju autonomiju deteta te se kod dece razvija osećaj da nemaju kontrolu nad svojim životom i da su pod stalnim pritiskom, pa iz tog razloga pribegavaju metodama od kojih neka može da bude i laganje, kako bi povratili kontrolu ili izbegli kaznu. Veoma često se razvija kod dece koja nemaju slobodu da otvoreno komuniciraju iz straha od sankcije.
"Ovakvo ponašanje dece može se objasniti i teorijom samodeterminacije koja podrazumeva da ljudi imaju psihološke potrebe za autonomijom, kompetencijom i povezanošću, kada su ove potrebe zadovoljene ljudi nalaze motivaciju unutar sebe i neguju autentičnost, ali u porodičnoj atmosferi sa strogim, rigidnim i distanciranim roditeljima deca lišena ovih potreba pribegavaju strategijama preživljavanja koje mogu da sadrže i sklonist ka prikrivanju istine", naglašava psiholog.
Ugledaju se na odrasle
Strogi roditelji često koriste kazne kao sredstvo kontrole, što može podstaći decu da nauče da lažu kako bi izbegla te kazne.
"Prema teoriji socijalnog učenja, deca uče da lažu posmatrajući ponašanja odraslih. Ako deca vide da su laganje i obmane efikasni načini za izbegavanje kazne ili postizanje željenih ciljeva, veća je verovatnoća da će pribegavati ovoj strategiji ponašanja. Pored ovih teorija i mnoga istraživanja govore o povezanosti ova dva načina ponašanja", ističe psiholog.
Proveriti odakle dolaze informacije
U današnjem sistemu vrednosti istina je postala relativna stvar, tvrdi psiholog: "Neophodno je uvek proveriti put kojim se došlo do nekog zaključka i ne uzimati ga zdravo za gotovo, kao i ne prenositi ga senzacionalistički, sa jednim ciljem, a to je nečija primarna dobit. Deca nemaju drugi način da prežive pa razvijaju strategije u kojima prikrivaju istinu - mi imamo".