Zaboravljeni ruski carevi: Neki su bili fiktivni, neki samoproklamovani, a neki samo nedovoljno dobri
Istorija Rusije puna je zvučnih imena: Rjurik, Ivan Grozni, Petar Veliki, Nikolaj II. Ovi, a i mnogi drugi carevi (i carice), ostavili su dubok trag. Međutim, nisu se svi istakli dovoljno da bi se o njima učilo u školama i na fakultetima, pa čak ni pričalo.
Simeon Bekbulatovič - potomak Džingiskana
Simeon Bekbulatovič bio je potomak Džingiskana, koji je na čelu ruskog carstva bio samo 11 meseci. Na tron ga je doveo Ivan Grozni kome je trebala podrška u sukobu sa krimskim hanom, ali je njegova vladavina bila fiktivna - carstvom je upravljao Grozni, dok je Simeon bio samo "paravan".
Fjodor II - obrazovan mladić koji je doprineo razvoju prosvete
Sin Borisa Godunova, Fjodor II, bio je obrazovan i inteligentan mladić, koji se interesovao više za nauku nego za vlast. Njegova vladavina trajala je svega nekoliko meseci, ali je njegov doprinos razvoju kulture i prosvete i dalje bio dovoljno veliki da ga narod zavoli. Ali, ne i da ga upamti.
Lažni Dimitrije - samoproklamovani naslednik Ivana Groznog
Dimitrije se predstavljao kao naslednik Ivana Groznog i u svojoj misiji da preuzme tron bio je vrlo uspešan. Ipak, sreća samoproklamovanog cara nije dugo trajala: Rusijom su počele da se šire glasine da iza njegovog lika stoji monah po imenu Grigorije Otrepjev i da je sve što se dešavalo u proteklih nekoliko godina bila laž.
Vasilije Šujski - sinonim za najgoru epohu Rusije
Vasilije Šujski bio je potomak dinastije Rjurikoviča, koji je na tron stupio nakon ubistva Lažnog Dimitrija. Za njegovu vladavinu vezuje se jedan od najgorih perioda Rusije: smutna vremena, brobe za presto, krstaške pobune i druge intervencije. Na kraju, Šujskog su svrguli sa prestola i zarobili Poljaci, u čijem je zarobljeništvu on i umro.
Fjodor III - pobornik reformi i pristalica diplomatije
Fjodor III je bio stariji bran Petra I, a njegovu vladavinu obeležila je tranzicija od starih ka novim reformama koje je otpočeo Petar. Fjorod se zalagao za razvoj kulture i obrazovanja i dosta vremena posvetio unapređenju diplomatije, ali je i pored toga brzo zaboravljen.