Ruska svadba je stolećima bila sinonim za vrhunski provod: trpeza je uvek bila bogata, a slavlje uz pesmu i igru trajalo je nedeljama. Međutim, svadbe kakve se prave danas nisu ni blizu onoga što se organizovalo u stara vremena. Tada je sklapanje braka bilo poprilično zastrašujuće i satkano od pravoslavnih i paganskih rituala koji bi današnje mladence u najmanju ruku šokiralo. A možda i potpuno odvratilo od ideje da stanu na "ludi kamen".
Devojka na svadbi "umire" i ponovo se rađa u porodici mladoženje
Nekoliko dana do svadbe nevesta bi obilazila sve kuće u selu, opraštajući se od stanovnika i moleći ih za oproštaj njenih grehova. U ruskoj kulturi se smatralo da stupajući u brak, žena umire za svoju porodicu i ponovo se rađa u porodici svog supruga. Devojačko veče organizovano je, po tradiciji, u banji, gde bi drugarice mladu kupale iz tri različite kofe i žalile je, kukajući na sav glas. Mlada bi pred svadbu trebalo da prolije što više suza, jer se verovalno da bi samo tako ona mogla dobiti oproštaj za počinjene grehe i ući čista u novi, porodični život.
Borbe za mladu: Mladoženja je dolazio u "svadbenom vozu"
Mladoženja bi u kuću svoje buduće supruge dolazio u takozvanom svadbenom vozu, u kome bi se pored svatova, nalazili su se i vredni darovi za roditelje i prijatelje mlade, a poneka namirnica koja se u to vreme teško nalazila. Što je mladoženja bio uspešniji, to je i voz imao više "vagona", odnosno bio duži. Na vratima je mladoženja uvek "kupovao mladu", a po tradiciji je morao i da se u šali pobije sa muškim članovima njene porodice, kako bi pokazao svoju snagu i sposobnost da suprugu zaštiti ako to bude potrebno. Time je pokazivao i poštovanje prema budućim tastu i tašti.
Prva bračna noć i "držanje sveće"
Prva bračna noć je, po pravilu, proticala "na teritoriji" mladoženje, gde je za novopečene mladence njegova porodica je pripremala poseban krevet u nekoj prohladnoj i tamnoj sobi. Ispod kreveta su se uvek stavljali čelični ložač i klekove grane, za koje se verovalo da imaju magijsku moć. Mladence su do spavaće sobe gosti uvek ispraćali uz pesmu i igru, a nakon toga bi se oni poređali iza vrata da ih bodre uzvicima i proveravaju da li sve ide po planu. Ali, kako kada je u sobi bio mrak? Za to su koristili sveću, kojom bi obasjavali posteljinu: ako ima tragova krvi, znači da je sve prošlo kako treba.