Istraživanje pećina je dosta opasno zanimanje (ili hobi) - prolazi su uski pa se pustolovi u njima mogu zaglaviti, u neistraženim tunelima se lako može i zalutati. Na klizavom terenu samo trenutak nepažnje može dovesti do pada i ozbiljnih povreda, a neretko se dešava i da se stene unutar prećine obruše. Sve ovo može se desiti i u ruskoj Pećini straha, ali se ona ne zove tako samo zbog toga.
Mesto koje je čak i najiskusnije nateralo da pokleknu
Svi koji su posetili ovu pećinu, navodno su doživeli ista osećanja: nemoć, panični strah i poriv da se iz nje što pre izvuku. Možda to i ne bi bilo toliko neobično da se radi isključivo o neveštim avanturistima, ali ne - isto su se osećali i iskusni speleolozi, koji su, kako bi istražili "utrobu" pećine, organizovali nekoliko ekspedicija. I svaka je bila jednako zastrašujuća. Najduže što je neko upseo da provede u pećini bilo je 10 minuta, i to - jedva.
U početku sve ide dobro, ali onda stvari kreću da se "lome"
Pre više od decenije i po, 2007. godine, jedna grupa ruskih speleologa rešila je da stavi tačku na sve ove navode i zaputila se, koristeći najsavremeniju opremu, u unutrašnjost pećine. U početku je sve išlo dobro, ali su nakon 6 minuta počele da se događaju neobične stvari: svi receptori istraživača postali su hipersenzitivni i oni su počeli da vide, osećaju i čuju ono što čak ni oprema nije beležila. Ni kamere, ni voki-toki uređaji. Nakon toga, oni nisu želeli da nastave dalje.
Robot otkrio šta je stvarno uzrok paranormalnih aktivnosti
Kako niko više nije želeo da ulazi u Pećinu straha, ni profesionalni speleolozi ni istraživači amateri, naučnici su unutra poslali robota. On se barem neće uplašiti. Ispostavilo se da se već na 30 metara dubine javljaju niskovrekventi infrazvučni tonovi koji jako utiču na mozak. Oscilacije u frekvencijama su toliko jake da prodiru do svakog neurona, a posebno "gađaju" centre za čula. Ovo utiče na psihu onih koji se nalaze u ovoj pećini i čini da se u njima javljaju najgori mogući osećaji.