Magazin
U ove dve godine se dešavaju velike promene u telu: Naglo starimo, posebno se čuvajte, kažu naučnici
Iako naše telo prolazi kroz različite transformacije tokom celog života, ova dva životna doba mogu doneti nagle i iznenađujuće promene, mnogo više nego što se ranije mislilo. U ova dva razdoblja bi bilo dobro da se posvetite zdravijim životnim navikama, kako vas neke bolesti ne bi "uhvatile nespremne", savetuje tim stručnjaka.
Broj molekula i mikroorganizama se značajno menja u dva određena perioda života, a ovaj broj može da raste ili opada, što može da ima veliki uticaj na zdravstveno stanje i dovede do promena u telu.
"Mi se ne menjamo samo postepeno tokom života, već postoje neke zaista dramatične promene. Ispostavilo se da je sredina četrdesetih vreme kada dolaze dramatične promene, kao i period ranih šezdesetih. Ovo je tačno i bez obzira koju klasu molekula gledate," rekao je stručnjak genetike i jedan od autora studije Majkl Snajder.
Istraživači su izveli ovaj zaključak nakon što su procenili hiljade molekula - uključujući RNK, proteine i metabolite - i njihove mikrobiome, skupove bakterija, virusa i gljivica koje žive na nama i u nama, kod grupe ljudi starosti od 25 do 75 godina.
Među 108 učesnika studije, istraživači su identifikovali četiri "ageotipa", što ukazuje na to da bubrezi, jetra, metabolizam i imuni sistem stare različitom brzinom kod različitih ljudi.
Otkrili su da 81 odsto proučavanih molekula pokazuje nelinearne fluktuacije, što znači da su podvrgnuti većoj promeni u određenim vremenskim periodima - a to su 44. i 60. godina.
Cilj istraživanja je bilo otkrivanje uzroka razvoja naglih i neočekivanih oboljenja tokom starenja, kao što su Alchajmerova bolest i kardiovaskularne bolesti, a ne one koja se postepeno razvijaju kako godine prolaze.
Za one u četrdesetim godinama, molekularne promene su uočene u broju molekula koji se odnose na reakciju organizma na konzumaciju alkohola i kofeina, na metabolizam lipida, kardiovaskularne bolesti, kožu i mišiće.
Za ljude u šezdesetim, promene su se odnosile na reakcije metabolizma na ugljene hidrate i kofein, regulaciju imuniteta, funkciju bubrega, kardiovaskularne bolesti, kožu i mišiće.
Grupa kod koje su zabeležene promene u sredini četrdesetih godina posebno je iznenadila naučnike, koji su u početku pretpostavili da menopauza ili perimenopauza izazivaju ove promene kod žena, tako da rezultati možda nisu dovoljno pouzdani. Međutim, kada su grupu podelili prema polovima, otkrili su da je promena klastera molekula podjednako uticala na muškarce.
Ovo sugeriše da, iako menopauza ili perimenopauza mogu doprineti promenama uočenim kod žena u srednjim četrdesetim godinama, verovatno postoje i drugi, značajniji faktori koji utiču na ove promene i kod muškaraca i kod žena. Identifikovanje i proučavanje ovih faktora trebalo bi da bude prioritet za buduća istraživanja, zaključuje tim stručnjaka.
Bez obzira na uzroke, istraživači svima preporučuju da obrate posebnu pažnju na zdravlje u nevedenim godinama. Možete da povećate količinu fizičke aktivnosti i vežbanja, smanjite konzumaciju alkohola i kofeina, kako biste živeli u skladu sa ovim biomolekularnim promenama.
