Iako je trčanje korisno za većinu ljudi, ipak mu treba pristupiti sa oprezom i to posebno važi za one ljude one koji imaju specifične zdravstvene probleme. Takođe, ukoliko preterujemo sa vežbanjem i još tome dodamo neizbalansiranu ishrane, može doći do hormonskog disbalansa, te se savetuje da budemo oprezni i ne idemo u krajnosti.
Trčanje na tvrdim površinama, može izazvati značajan stres na zglobove, mišiće i bol u kolenu. Ovaj rizik je povećan posebno kod stanja kao što je artritis, ali i kod početnika koji preteruju.
"Guranje" tela preko njegovih granica bez dovoljnog vremena za oporavak dovodi do sagorevanja i fizičke iscrpljenosti. Trčanje bez adekvatnog odmora rezultira hroničnim umorom, oslabljenom imunološkom funkcijom i smanjenim performansama.
Oprezne treba da budu osobe sa srčanim problemima
Za pojedince sa već postojećim srčanim problemima, intenzivno trčanje dovodi do nepotrebnog stresa na kardiovaskularni sistem, a što potencijalno može izazvati komplikacija kao što su aritmije ili srčani udari. Ovaj vid aktivnosti može postati monoton ili stresan, što dovodi do sagorevanja i gubitka uživanja, pa negativno utiče na ukupnu kondiciju i dobrobit. Ponavljanje iste rutine trčanja dan za danom bez varijacija će izazvati dosadu i mentalni umor, a smanjiće motivaciju.
Trčanje i respiratorni problemi
Višečasovno trčanje ponekad može da izazove probavne tegobe, kao što su grčevi u stomaku, mučnina ili dijareja, a ukoliko trčimo po vrućini i vlažnim uslovima, onda se povećava rizik od dehidracije i toplotne iscrpljenosti, što može biti opasno po život.
Trčanje u zagađenom okruženju ili po hladnom vremenu pogoršava respiratorne probleme kao što su astma ili bronhitis. Zagađivači u vazduhu ili hladan vazduh iritiraju disajne puteve, otežavajući disanje tokom vežbanja.
Stručnjaci napominju da trčanje visokog intenziteta zahteva pravilnu i izbalansiranu ishranu. Intenzivni treninzi povećavaju potrebu tela za kalorijama, vitaminima i mineralima. Ako se ove potrebe ne zadovolje pravilnom ishranom, može doći do nedostataka hranljivih materija kao što su gvožđe, kalcijum i vitamini B, što dovodi do umora, anemije i oslabljenih kostiju, piše Ndtv.