Zemljište ispunjeno biljkama i sićušnim životinjama može da pravi različite podzemne zvukove, dok je pročišćeno zemljište, bez naznaka života, imalo samo blagi beli šum, otkrila je nova australijska studija.
Naučnici sa australijskog univerziteta Flinders slušali su zemlju da bi otkrili da li "sviranje i pevanje" beskičmenjaka u unutrašnjosti može da pomogne naučnicima u analiziranju biodiverziteta i zdravlja zemlje.
"To je pomalo kao da idete kod lekara", rekao je ekolog dr Džejk Robinson. "Stavljaju vam stetoskop na grudi, slušaju kako vam srce kuca… mi radimo nešto slično sa zemljom." Pošto ljudsko uho ne može čuti ove zvukove, naučnici su postavili mikrofone koji hvataju vibracije od kontakta unutrašnjih "stanovnika" sa zemljom. Zatim su pojačali snimak za 20 decibela, udaljili se 20 metara, i u tišini čekali da zemlja "progovori".
Ispostavlja se da se može čuti jasna razlika u zdravoj i nezdravoj zemlji. Ona koja je pogodna za život crva, bubica, biljaka i drugog živog sveta pravi mehuraste, dinamične zvukove, u poređenju sa jednoličnim šumom "prazne" zemlje.
"Stonoga ima mnogo sićušnih nogu, kojima ispušta sitne zvukove tapkanja, dok puž ima "ljigaviji" zvuk klizanja", rekao je dr Robinson. Ovako zvuči uzorak zvuka zdrave zemlje:
Efikasnost metode mikrofona bi mogla olakšati posao istraživačima, konzervatorima i poljoprivrednicima da lociraju i poprave degradaciju zemlje. Nova studija je potvrdila da je akustična metoda istraživanja funkcionisala jednako dobro kao i tradicionalne metode provere zdravlja tla, koje uključuju skupo testiranje DNK ili destruktivne metode, kao što su iskopavanje tla ili postavljanje zamki za beskičmenjake. Akustična metoda je jeftinija i manje invazivna i može otvoriti put za buduća testiranja.
Insekti i drugi beskičmenjaci izgrađuju zemljište, poboljšavaju sadržaj hranljivih materija i sprečavaju eroziju, tako da je njihovo prisustvo dobar pokazatelj da je zemljište zdravo.
Zemljište je takođe dom za više od polovine Zemljinih vrsta i izvor gotovo sve hrane na planeti, ali je više od 75 odsto zemljišta širom sveta degradirano, kaže UNESKO.
"Obnavljanje i praćenje biodiverziteta tla nikada nije bilo važnije", rekao je Robinson. "Za uzimanje uzoraka i brojanje beskičmenjaka potrebno je mnogo truda, tako da uvek tražimo načine da dobijemo informacije na jednostavniji način", dodali su istraživači.
Audio tehnologija bi čak mogla da poboljša zdravlje tla. Robinsonovo predstojeće istraživanje pokazalo je da sviranje određenih zvučnih frekvencija može ubrzati rast gljivica i bakterija koje se bore protiv bolesti biljaka.